Историјска је чињеница да је српско сељаштво одржало националну културу, идентитет и веру. Српски сељак је 
одувек и хранио и бранио државу, а на крају крајева познато је да је Крађорђева војска била војска сељака, дакле модерну српску државу изградила нам је „кука и мотика“.
Данас када нас је запљуснула катаклизма светске моралне кризе (у медијима се то представља као светска економска криза) држава Србија одлучила је да оштрицу те катаклизме отупи жртвујући, а кога би другог, до часног српског паора! Да бих оправдао крупне речи које сам искористио навешћу само неколико примера.
Покољ свиња
Познато је да је Србија била највећи извозник свиња у Европи што смо пре свега дуговали чињеници да Турци нису били заинтересовани да нам свиње отимају, те је узгој истих свакако био једино логично решење. Међутим увозничком лобију у Србији ни свиња није гадљива (што их чини горим од Турака) па су пре неколико година неконтролисаним увозом меса оборили цену живе ваге на испод 40 динара. Када су сељаци тражили помоћ од државе речено им је да је српско тржиште слободно и да се цене одређују слободним натицањем. Као последица овога поклан је већи део свињског фонда, те је данс свиња у Србији практично угрожена врста! Зашто?
Покољ крава
После демократских промена у Србији речено нам је да је млеко наш извозни адут, а сељацима је поручено како је најбоље да направе што раснији сточни фонд. Увежена је велика количина крава из Холандије, за које се испоставило да су леукозне, но ајде некако смо и то преживели и залечили. Али пошаст звану „уредба о слободном увозу млека у праху“ српске краве нису имале шансе да преживе. Наиме, прошле године, у доба прелазне владе, донешена је ова фамозна уредба на основу које је увежена велика количина млека у праху, за предпоставити је из ратних резерви неких земаља. Као последица ове урдбе у неким крајевима Србије готово је у потпуности обустављен одкуп млека, а и тамо где се млеко одкупљује оно је по литри јефтиније од флаширане воде за пиће! На крају гро српских крава завршиће у паштетама! Зашто?
Уништење ратарске производње
Када је летина у Србији 2007. добро родила, за разлику од већине околних земаља где је иста подбацила, сељаштву је још једном стављено до знања како изгледа принцип тржишне економије у нас. За разлику од става да је цена свиња од 40 динара реална зато што то тржиште тако намеће, када су житарице почеле да скачу са ценом, држава је одлучила да укине принцип тржишне економије и забранила је извоз?! Дакле сељак не може да учествује у слободној трговини, односно може али само када је на његову штету! Било како било, после 2007. логично дошла је 2008. када је цена жита са почетне цене од 16 динара спала на садашњу од око 10 динара, а за наредну жетву прогнозира се да неће бити више од 9 динара! Да би се схватила суштина катастрофе коју сељак проживљава рећи ћу вам да је цена производње жита негде око 12 динара, дакле по килограму губитак произвођача биће најмање 2 динара! А кукуруз је ове године на таквој цени да се у многим крајевима ложио као најјефтинији вид горива! Зашто?
Ујдурма око субвенција
После прошлогодишњих избора и формирања владе почела је да провејава нова стратегија у пољопривреди. Мало мало па се могла чути следећа формулација „Од сада помажемо само професионалне пољопривреднике. Нема више субвенција за тајкуне и викенд пољопривреднике!“. За већину сељака у Србији ово је била прихватљива стратегија, јер збиља и није греда помагати те тајкуне пошто они и тако и тако узимају сами, те им не мормо још и ми давати! Међутим, суштина ставри се могла видети када је ове године изашла уредба о субвенцијама по којој права на субвенције имају само пољопривредни осигураници. Читалац ће се можда питати шта је ту проблем?! Па проблем је што на пољопривредном пензијском фонду има јако мало осигураника обзиром да је овај фонд давно пропао, да су на њему пензије мизерне и да су доскора касниле и по више година! Овако донешеном уредбом онемогућена је субвенција свих оних пољопривредника који су негде запослени, а уједно обрађују земљу, а таквих је највише! По неким проценама држава Србија субвенцијама помаже свега око 20 процената укупних обрадивих површина и то са по 12000 динара, док околне земље субвенционишу готово целокупну пољопривредну производњу и то са значајно већим средствима! Зашто?
Завршни ударац сељаку!
Почетком 2009. држава Србија је одлучила да једнострано почне да примењује споразум о стабилизацији са ЕУ што између осталог значи и отварање тржишта Србије за пољопривредне производе из ЕУ. Дакле, спрам српског сељака коме је разорен сточни фонд, уништена ратарска производња и који је тотално неподржан од државе, наћиће се сељаци из ЕУ! Однос снага је одприлике као када је пољска коњица изашла да се супростави немачким оклопним јединицама! Зашто?
Закључак!
Одговори су више него јасни. Европској унији не треба производња у Србији, њима треба само тржиште на коме би могли да пласирају своје производе и на тај начин упосле своје капацитете. Опет ће западна цивилизација кризу коју је сама створила решавати уништавањем других цивилизација. Тако је било са цивилизацијама Инка, Маја и многих других који су наивно веровали у божанске особине западњачког човека. Исто тако ће бити и са оним цивилизацијама које данас буду поверовале у ЕУ као обећану земљу!
Можда је једино решење да се у Србији људи опет лате традиционалног орућа КУКЕ И МОТИКЕ! До сада нам је успевало можда ће и опет!
Мирослав Паровић