Село Конак лагано изумире

Некада смо били напредно село, са индустријом, а сада смо последња рупа на свирали. Свака друга кућа је празна – јадају се житељи овог малог места
КОНАК: За Конак, село на подручју општине Сечањ, прочуло се недавно када су медији известили домаћу јавност о ученику осмог разреда Основне школе “Вук Караџић” Стефану Радуу, који, упркос томе што живи у веома лошим условима, у уџерици са земљаним подом, без купатила, а често и без струје, ниже успехе на школским такмичењима и машта о томе да једног дана постане војни официр или професор историје. Конак је, стога, специфичан по овом марљивом ромском дечаку. По свему осталом, не разликује се много од других банатских села која лагано одумиру. Јер, и овде је сваке године све мање житеља и ђака.
– Некада смо били напредно село, са индустријом, а сада смо последња рупа на свирали. Свака друга кућа је празна – јадају се житељи овог малог места, са мање од хиљаду душа, док се са сетом присећају да је овде својевремено отворена прва српска штофара, са погонима предионице и ткачнице, као и да је струја до њих стигла кад су други о томе само сањали.
О негдашњем блиставом периоду Конака сведоче и подаци да су овде столовали грофови, велепоседници, а касније индустријалци. На то доба још увек подсећају преостали дворци, грофова Данијел и Јагодић, парк подигнут пре више од века и по и руинирано здање у којем је била штофара.
Дворац грофовске породице Данијел, саграђен на крају 19. века, налази се у парку на излазу из села, према реци Брзави. Сада је у њему смештена сеоска основна школа, са 60 ђака. Ученици, ипак, немају грофовске услове за образовање. Директорица школе Јулкица Козина Ружа вели да објекат пропада и да кров прокишњава, иако је реконструисан пре десетак година. У објекту је мењан и паркет, али је због прокишњавања поново начет. Пропала је и столарија, а фасада, уместо украса, представља више опасност по безбедност.
Ж. Балабан