Sinoć, u maloj sali Doma Kulture u Krajišniku, prisustvovali smo predstavljanju nove knjige Branka Atlagića, romana “Spasenje pukovnika Gavrila“. Pisac, po školovanju profesor književnosti, po profesiji pripadnik službi javne i državne bezbednosti, po tematici pisanja zavičajni pisac, po opredeljenju čestit, ozbiljan i odgovoran čovek, je ovoga puta napravio veliki književni korak u pravome pravcu. Izdavač knjige je IP “Beograd“ iz Zrenjanina, štamparija je “Sitoprint“ Žitište.
Ispred domaćina MZ Krajišnik, prisutnima se obratio Slobodan Repac. Književno veče je veoma inspirisano vodio Aleksandar Budiša, odličan poznavalac dosadašnjeg književnog dela Branka Atlagića i njegov veliki prijatelj. Dvojica sjajnih recenzenata, pesnik, književnik i erudita Dušan Milićev i publicista i neprevaziđeni besednik Milan Bjelogrlić Beli su izneli svoja viđenja knjige, kao ljudi koji su imali odgovornost i čast da je prvi pročitaju. Bilo je zadovoljstvo slušati njihova viđenja priče o penzionisanom pukovniku Gavrilu Unčaninu, koji se nakon raspada zajedničke države i vojske, kojoj se zakleo na vernost, i raspada sopstvene porodice, vraća u rodno mesto u roditeljsku kuću, da pokuša da pronađe novi smisao svoga života.
Dvojica recenzenata su se prosto preplitala, dopunjavala jedan drugoga, iznoseći važne detalje iz knjige, pa su ih čak i proširivali ličnim sećanjima kojima su obogatili ukupan utisak.
Autor Branko Atlagić se obratio prisutnima, uz napomenu da je ostavio rezenzentima da govore o knjizi, dok je on izneo izuzetnu istorijsku analizu sudbine srpskog naroda tokom 20.veka, koji je nazvao vekom propuštenih prilika.
Pokušaću da iznesem i lični utisak o gospodinu Atlagiću i sudbini pukovnika Gavrila. Ova knjiga je priča o isceljenju i spasenju generacija koje su vođene ideologijama zabluda, doživele kolektivnu i ličnu stradiju i potpuno mrvljenje svega u šta su verovali. Kada je muzika prestala da svira, stvari su se ogolile do potpune suprotnosti od onoga kako su se činile. Gospodinu Atlagiću je jasno, koliko smo mi kao narod i društvo decenijama išli pogrešnim putevima i koliko smo se udaljili u pogrešnom pravcu. I da je jedini način da se zacelimo i da se spasemo, tako što ćemo se po svojim tragovima vratiti na mesto na kojem smo izgubili sebe. Tako ćemo ponovo pronaći sami sebe i nastaviti da otkrivamo veliku istinu o nama samima.
Prepuna sala, srdačna uzbuđenost svih prisutnih, ustreptalost i energija koja se osećala u prostoru i velika očekivanja svih prisutnih više su nego ispunjeni ovim književnim predstavljanjem.
Ostavite komentar