SLIKA ŽALOSNOG PRIZORA

Kazneni udarac koji je sudija Lazar Lukić, nakon intervencije VAR sudije Srđana Jovanovića, dosudio u Subotici u korist Partizana, iz kojeg su crno-beli došli do nova tri boda i tako ostali na +2 u odnosu na večitog rivala, izazvao je pravu fudbalsku buru kod nas. Buru je neposredno posle meča u Subotici pokrenula Crvena Zvezda nizom saopštenja u kojima je direktno, čak i grubo optužila sudije i FSS, pogotovu selektora Dragana Stojković, da namerno rade na tome da tim iz Ljutice Bogdana ne bude prvak u ovoj fudbalskoj sezoni. Poslednji u nizu izliv nezadovoljstva Crvena Zvezda je pretočila u dopis koji je upućen na adresu FSS, u kojem traži da mečeve Crvene Zvezde i Partizana sude sudije iz inostranstva.
Što se tiče saopštenja klubova u vezi sudijskih odluka na njih smo već navikli. Saopštenja su postali sastavni deo našeg fudbalskog rijalitija koji traje već dugi niz godina. Posebno u tome prednjače Crvena Zvezda i Partizan koji smatraju da poseduju ekskluzivu na tapiju istine. Grdno se varaju u tome. Pravo na istinu ne proizilazi iz grlatosti i bezobrazluka u govoru, već iz morala i etike. Međutim, te su reči iz našeg fudbala davno proterane, zapravo proterane su onoga momenta kada smo sistem vrednost okrenuli naglavačke, pa njihvo značenje danas u našem fudbalu retko kome da je poznato. Međutim, nisu navedena dva kluba jedini u talasanju svetine u Srbiji. Eto, Crvenoj Zvezdi se pridružio i Napredak iz Kruševca koji je nakon meča sa Proleterom iz Novog Sada fudbalskoj javnosti predočio da je nerešen rezultata pod Bagdalom direktan plod sudijskih odluka na tom meču, i da oni smatraju da su na taj način grubo oštećeni. Da ne bude neke zabune, ovo je samo početak vađenja klupskih saopštenja iz fijoka, pa je tako sasvim realno očekivati da ćemo svako naredno kolo imati jedan do dva kluba, možda i više, koji će krivca zbog neuspeha na terenu tražiti u sudijama u ljudima iz FSS. Takvo ponašanje je deo našeg karaktera. Naša je narav takva. Jednostavno, mi smo takav narod, koji misli da o pravu i pravdi sve zna, a u stvari ništa ne zna, pa nam valjda zbog toga i ide u klupskom fudbalu sve tako kako nam ide. O fudbalskoj kulturi tek da ne trošim reči. Od razvijenih fudbalskih zemalja, sa kojima strašno volimo da se poredimo, po pitanju fudbalske kulture smo udaljeni svetlosnim godinama, pa normalnom čoveku takvo poređenje deluje neozbiljno, i graniči se sa ludošću.
Stvaranju atmosfere močvare i gliba u našem fudbalu u dobroj meri doprinose i tzv. „sudijski eksperti“, koji se pojavljuju na TV, čija je ekspertiza kroz vreme, usled trulih kompromisa u smislu da se ne zamere velikim timovima (pričaju ono što žele da veliki klubovi čuju, a ne ono kako jeste), toliko devalvirala i izgubila na značaju i verodostojnosti da danas sve ono što oni kažu vređa inteligenciju, ne samo onoga ko se razume u fudbal i Pravila igre, već vređa inteligenciju prosečnog poznavaoca fudbala i Pravila fudbalske igre. To su ljudi koji se odlično uklapaju u opšte stanje nesklada. Tako smo u režiji „sudijskog eksperta“ na jednoj TV, a u svetlu situacije iz Subotice, mogli da čujemo da je sada važan intenzitet udaranja, saplitanja nogom (do sada se to odnosilo na prekršaje koji nastanu guranjem, držanjem ili povlačenjem), da je noga igrača u plavo-belom dresu bila ispred protivnika (navedeno kao olakšavajući elemenat) koji se kretao napred (ne znam kako je do kontakta/prekršaja moglo da dođe da je noga bila iza protivničkog igrača koji se kretao napred), da je igrač u plavo-belom dresu prvo igrao loptom a posle da je došlo do kontakta sa protivnikom (lopta se nalazila na kontra nozi u odnosu na nogu gde je došlo do kontakta/prekršaja što znači da je do lopte igrač u plavo-belom dresu moga da dođe jedino preko prepreke, odnosno protivnikove noge) i pored toga što snimak sporedne situacije pokazuje sasvim nešto drugo. Potonje navedeno šalje poruku gledaocu da ne veruje svojim očima, već da veruje u ono šta mu se kažem – „zombi efekat“. Jednom rečju, sve je iz usta „sudijskog eksperta“ delovalo udrobljeno kao odvratna kaša, bez početka i kraja, i bez ikakvog smisla. Budi Bog sa nama!
Posle najnovijih dešavanja, ovog puta u režiji Crvene Zvezde, slika našeg klupskog fudbala podseća na sliku žalosnog prizora. Običan čovek razmišlja šta da radi jer se fudal voli, logično je da se voli i nacionalni klupski fudbal, ali kako ga i dalje voleti posle svega ovoga što se dešava. Možda čovek, kako bi ostao normalan, treba da naš klupski fudbal stavi u stranu, da ga kao nešto što posednjih deset i više godina strašno vonja izbegne. Najgore je što se kompletna slika žalosnog prizora našeg klupskog fudbala prenosi na reprezentaciju, čije su igre u poslednjem ciklusu stvarno bile na ponos svakog građanina Srbije. Pa ko je onda kriv što se skoro ništa naše nacionalno ne poštuje i ne voli?
R. Zubac