uspomene

Kažu, biće vetra, dugo. Ili šta znam. Kod nas u ravnici često duva. Prolazim, u starom kaputu, pored crkve i navlačim kapuljaču na glavu. Kosa mi je u kompletnom haosu. I gledam tu staru, oronulu damu, kako uporno pokušava da prkosi…

Sećam se žutog lišća koje je prekrivalo duge ulice, dok se kiša prelivala preko krovova. Posle dugog i sparnog leta, voleli smo da se postepeno uljuljkavamo u jeseni koja na svojim leđima donosi zimu. Malo je to za uspomene? Zar ne? Zvuči…