TO "Sava Vukosavljev" Ja?a Tomi
[url=https://www.jasatomic.org/30062007/tamburasi1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/30062007/tamburasi1tn.jpg[/img][/url]
Kratak prikaz iz istorijata tamburaških orkestara u Jaši Tomi?�
Ideja da se u Jaši Tomi?� po?�e sa radom na osnivanju tamburaškog orkestra rodila se krajem 1986. godine, u Matici srpskoj, u Novom Sadu, na jednom sastanku koji je organizovala tadašnja KPZ i Savez amatera Vojvodine, na kojem su, izme?� ostalih, prisustvovali iz Jaše Tomi?� Radovan T. Raj?�?� bivši šef Mesne kancelarije u mestu, i Borislav L. Staji?� bivši direktor Osnovne škole „Stevan Aleksi?�amp;#8220; u Jaši Tomi?�, obojica penzioneri ali i dalje aktivni radnici u kulturi. U razgovoru Staji?� sa Jovanom Jerkovim tadašnjim sekretarom Saveza amatera Vojvodine, pokrenuto je pitanje formiranja tamburaškog orkestra budu?� da je Jerkov saznao za penzionisanje Staji?�, a koji bi kao ?�vek koji se oduvek bavio muzikom mogao da radi na ostvarivanju ove zamisli.
Tako je po?�lo. Po povratku sa sastanka, dvojica amatera su se dala na posao. Konsultovano je KUD „Dr Borislav Jankulov“ u mestu, i po odobrenju Upravnog odbora ove institucije i obezbe?�nju finansijskih sredstava ova dva entuzijasta otišla su u Beograd i nabavila potreban instrumentarij. To je bilo negde u prole?� 1987. godine. Pošto ni Raj?�?�ni Staji?�nisu bili osposobljeni za vo?�nje tamburaškog orkestra, upu?�ni su na seminar za rukovodioce i dirigente tamburaških orkestara koji su u to vreme organizovali KPZ pokrajine i Republike Hrvatske. S tim da se jedan seminar (a bilo ih je godišnje dva) održi u Vojvodini a drugi u Hrvatskoj. Prvi takav seminar kojem su oni prisustvovali organizovan je u Novom Sadu, januara 1987. godine. Na kasnija ?�tiri seminara prisustvovao je samo Staji?� koji je na kraju dobio diplomu o uspešno završenom kursu za dirigente i umetni?�e rukovodioce tamburaških orkestara.
Sa Osnovnom školom u mestu, sa kojom su i ina?� obojica ranije odli?�o sara?�vali, (Staji?�je kao prosvetni radnik bio dugogodišnji direktor te škole), dogovoreno je da se raspiše konkurs za prijem ?�anova škole za tamburu. Prijavio se veliki broj u?�nika a odabrano je u prvoj godini njih dvadeset. Nabavljeno je dvadeset bisernica, na kojima se po?�lo da u?� sviranje na tamburi. I tako, iz godine u godinu, škola za tamburu je primala po dvadeset polaznika koji su, uglavnom, sa uspehom završili obuku za sviranje u tamburaškom orkestru. Bilo je, svakako, i osipanja i odustajanja, ali je škola svake godine osposobljavala nove kadrove za ulazak u sastav tamburaškog orkestra. Na ovaj na?�n je u toku proteklih dvadeset godina kroz školu za tamburu prošlo oko ?�tiri stotine polaznika. ?�tava jedna osnovna škola!
Ve?�1988. godine, dakle posle godinu dana rada, formiran je školski Tamburaški orkestar koji u?�stvuje na Opštinskoj smotri horova, orkestara i folklora u Se?�ju, ali tu se njegovo u?�š?� i završava. Ve?�1989. godine školski Tamburaški orkestar uspeva da se na opštinskom festivalu muzi?�og stvaralaštva plasira za nastup na sreskoj smotri u Zrenjaninu, ali tu biva zadržan i zaustavljn njegov dalji nastup. Sasvim i razumljivo, obzirom na po?�tak i neiskustvo u radu sa tamburaškim orkestrom. Od 1990. godine pa sve do današnjih dana Tamburaški orkestar škole (a od 1994. godine i T.O. KUD-a) postižu sve zna?�jnije uspehe na svim nivoima festivala i osvajaju brojna priznanja i diplome. Retke su godine u kojima su osvajane srebrne diplome. Uglavnom su to bila prva mesta sa osvojenih od 90 do 100 bodova i zlatnim odli?�em. Jednom je dobijena i specijalna diploma za izuzetan doprinos razvoju muzi?�e kulture i tamburaškog pokreta (Zrenjanin, 2004.).
Kada je prva generacija mladih tamburaša prerasla osnovnoškolski uzrast, odmah je od nje formiran Tamburaški orkestar KUD-a, koji se od 1994. godine redovno takmi?� na Republi?�om festivalu tamburaških orkestara u Rumi, na kojem, u takmi?�nju sa velikim T.O. iz gradova Srbije, dostojno reprezentuje svoje KUD, mesto Jaša Tomi?� opštinu i regiju. U dva navrata – 1995. i 2007. osvojena je srebrna diploma. – a u ostalim slu?�jevima tu su bila tre?� mesta, a bilo je godina i bez plasmana, što je zavisilo od pravilnika o rangiranju tamburaških orkestara i od kvaliteta ukupnih nastupa, svih, obi?�o deset tamburaških orkestara. Ipak treba naglasiti, da ve?�sam prijem orkestra za nastup na tako prestižnom , republi?�om festivalu za ovaj orkestar zna?� veliki uspeh. Iz tog ugla i te ?�njenice treba posmatrati njegov kvalitet i ozbiljan, permanentan rad dugi niz godina.
Programski, Tamburaški orkestar je negovao narodnu i umetni?�u muziku, kako doma?�h tako i stranih kompozitora, pisanu specijalnu ili aranžiranu za tamburaške orkestre. Dug je spisak od oko sto muzi?�ih dela koja se nalaze u nototeci ovog orkestra a koja su na repertoaru u prethodnih dvadeset godina. Od kompozitora da spomenemo samo neke: Sava Vukosavljev, Isidor Baji?� Spasoje Tomi?� Matko Šijakovi?� Julije Njikoš, Josip Cani?� Pavao Gustav Brož, Vojtehovski, Miloje Milojevi?�i drugi, a od stranih P.I. ?�jkovski, Johanes Brams, Franc Šubert i drugi.
Zahvaljuju?� mnogim organizacijama u mestu, a posebno KUD-u i Osnovnoj školi oba su tamburaška orkestra godinama bez pauze radila i nastupala na svim manifestacijama na kojima su pozivani orkestri (Dan škole, proslava Sv. Save, proslava Dana oslobo?�nja mesta. 7. jula, 8. marta, Sve?�na sednica S.O. povodom dodele Oktobarske nagrade, Sve?�na sednica u KPZ Vojvodine povodom dodele priznanja „Iskra kulture“ zaslužnim amaterima, i mnoga druga).
Ta praksa, saradnja svih na održavanju ovog oblika muzi?�og stvaralaštva treba da bude prisutna i u vremenima koja dolaze i da bude trajno opredeljenje onih koji su u mogu?�osti i obavezi da brinu o kontinuitetu rada orkestara. Posle dvadeset godina rada, zbog nekoliko objektivnih okolnosti, dosadašnji dugogodišnji dirigent i umetni?�i rukovodilac ovih T.O. ) nije više u mogu?�osti da sa njima radi, ali je zato u Dušanu Radosavu, svom odli?�om u?�niku, našao dostojnog zamenika, koji je ve?�u prvoj godini svoga rada sa oba tamburaška orkestra pokazao izvanredne rezultate na oba Republi?�a takmi?�nja, i u Rumi i u Vršcu. Od pomo?� koju mu budemo pružali i razumevanju za probleme koje ?� imati u radu zavisi?� budu?�ost tamburaških orkestara. Nadamo se da ?� kao i do sad svi faktori u mestu, Opštini i pokrajini imati dovoljno sluha za pružanje odgovaraju?� podrške novom, mladom i nadamo se uspešnom umetni?�om rukovodiocu Dušanu Radosavu.
Za proteklih dvadeset godina postojanja i rada bilo je mnogo nastupa u mestu i na strani. Ostvareno je jedno gostovanje u inostranstvu (Rumunija Temišvar). Da spomenemo samo neka:
Novi Sad, Ruma, Vršac, Beograd, Pan?�vo, Smederevo, Sombor, Novi Be?�j, ?�?itište, Plandište, Zrenjanin, Nakovo, i po nekolio puta u skoro svim mestima naše Opštine. Bilo je pregovora i da se ide u Dansku, ali se zbog sankcija ta ideja nije ostvarila. Na svim nastupima tamburaški orkestri su pokazali visok nivo muziciranja i bili toplo pozdravljeni od strane publike. Doživeli su da su ?�anovi stru?�og žirija bili do te mere oduševljeni izvo?�njem muzi?�ih dela, da su za vreme nastupa pozdravljali orkestar sa „bravo“. Pre?�ne su desetine hiljada kilometara za ovih dvadeset godina, a da nam se, Bogu hvala, nikad nije desila bilo kakva nezgoda i neprijatnost. A može se zamisliti kakva je bila odgovornost ljudi koji su vodili T amburaške orkestre na sva ova putovanja za bezbednost i sigurnost dece koju treba sre?�o vratiti ku?�. Pristojnost i lepo ponašanje ?�anova T.O. na svim gostovanjima bili su i ostali odlike koji su u ovim godinama i generacijama krasili ove mlade ljude. Znali su da svojim odnosom prema doma?�nima na najbolji na?�n reprezentuju prvo sebe kao li?�ost, pa onda njihove porodice, školu, KUD, i mesto Jaša Tomi?�
Na proslavi dvadesetpetogodišnjice, dakle ?�tvrt veka postojanja i rada Tamburaškog orkestra, nadamo se da ?�mo imati ?�me da se ponosimo i pohvalimo!
Na dobro i sre?� svih nas!
U Jaši Tomi?�, 30.06. 2007. godine KUD „Dr Borislav Jankulov“