Top 10 najvećih skandala u istoriji Mundijala
Svetske šampionate u fudbalu nisu obeležile samo majstorije glavnih proizvođača, igrača i selektora. Prethodnih 18 Mundijala potresale su i razne afere, a sudijske greške i razne spletke neretko su odlučivale i ko će biti šampion planete. Specijalizovani sajt Goal.com napravio je listu Top 10 najkontroverznijih detalja u istoriji prvenstava sveta u režiji moćnika (sudija), koji su izazvali revolt fudbalskih zanesenjaka i vernika u fer-plej.
10. Pad Fabija Grosa (Italija – Australija – 2006)
Pitajte prosečnog australijskog navijača, a da nije poreklom Italijan, ko mu se nalazi na vrhu liste najomraženijih fudbalera. To je sigurno levi bek „azura“ Fabio Groso. U meču osmine finala SP 2006. u Nemačkoj, Italija je bila u teškom položaju protiv „kengura“, pošto je isključen Marko Materaci, a bližili su se produžeci. Groso je krenuo u napad u nadokandi vremena i pao kao pokošen još pre klizećeg starta Lukasa Nila. Sudija je pokazao na belu tačku, a Frančesko Toti je postigao gol, koji je poveo Italijane ka osvajanju Svetskog kupa. Na „čizmi“, međutim, tvrde da je Matercai prestrogo dobio crveni karton, a da je njihov nacionalni tim bio mnogo bolji pre isključenja oštrog defanzivca.
9. Sramota u Hihonu (Nemačka – Austrija – 1982)
Alžir je na Mundijalu u Španiji 1982. godine napravio senzaciju savladavši evropskog šampiona Nemačku na otvaranju šampionata. Afrikanci su posle tri kola sakupili četiri boda (dva boda za pobedu) što im je garantovalo prolaz dalje ukoliko Nemačka ne savlada Austriju sa golom ili dva razlike. Minimalan trijumf Nemaca donosio je prolaz dalje i njihovim alpskim komšijama. Hrubeš je u 10. minutu doneo vođstvo „pancerima“, a u preostalom delu utakmice obe selekcije nisu ni pokušale da napadnu protivnika, pošto im je rezultat na semaforu u potpunosti odgovarao. Publika u Hihonu je bila zgrožena, alžirski navijači su mahali novčanicama i belim maramicama. Neutralna španska publika je skandirala „Napolje, napolje“. Postiđeni nemački navijač zapalio je čak zastavu svoje zemlje! Alžir se žalio FIFA, ali uzalud. Posle ovog skandala utakmice poslednjeg kola na velikim takmičenjima počele su da se igraju u istom terminu kako ne bi došlo do sličnih zloupotreba.
8. Sorensenov nepostojeći penal (Španija – Jugoslavija – 1982)
Španija, domačin Mundijala 1982. godine, imala je samo pobedu u pet utakmica i četiri postignuta gola, od kojih su dva bila postignuta iz kontroverznih penala. „Crvena furija“ ne bi ni prošla grupu da nije bilo sudija. Prvo su arbitri pogurali Španiju do remija (1:1) protiv autsajdera Hondurasa sumnjivim penalom. Severna Irska savladala je domaćina 1:0, a prolaz u drugi krug „crvenoj furiji“ doneo je na sraman način danski sudija Hening Lund Sorensen. Jugoslavija je vodila 1:0 golom Gudelja, a već u 15. minutu Danac je pokazao na belu tačku „plavih“, iako je Zajec faulirao Alonsa metar ispred šesnaesterca. Ufarte nije iskoristio poklon pošto je šutirao pored gola, ali je Sorensen ponovio udarac. Navodno, golman Pantelić se kretao po gol liniji. Huanito je ispravio grešku Ufartea, a Španija je potom slavila 2:1. Jugoslavija je eliminisana, iako je slovila za jednog od favorita turnira.
7. Dva ofsajda protiv Sovjeta (Belgija – SSSR – 1986)
Mundijal u Meksiku 1986. iznedrio je mnogo kontroverznih odluka sudija, a dve su se dogodile na meču osmine finala Belgija – SSSR 4:3. Belgijanci su slavili posle produžetaka, što nije bilo pošteno, s obzirom na to da je SSSR stvarao priliku za prilikom i bio superioran na terenu. Međutim, Belgijanci su prošli dalje zahvaljujući linijskom sudiji koji je dva puta u regularnom delu pustio golove iz ofsajda za izjednačenje. Drugi gol Kulemansa u 77. minutu postignut je iz „nevidljivog“ ofsajda od pet metara.
6. Pad Rudija Felera (SR Nemačka – Argentina – 1990)
Detalj iz finala Svetskog prvenstva 1990. godine u Italiji po mnogima je kosmička pravda zbog događaja u Meksiku četiri godine ranije, ali i zbog slavlja Argentinaca posle penal ruleta u dve runde (u četvrtfinalu protiv Jugoslavije). Verovatno najveći rivalitet u istoriji šampionata u Italiji je odlučen sudijskim odlukama. Prvo je Argentinac Monzon postao prvi igrač sa crvenim kartonom u istoriji Mundijala, posle očiglednog simuliranja Jirgena Klinsmana. A, pet minuta pre isteka regularnog vremena Nemci su dobili i jedanaesterac posle olakog pada Felera. Andreas Breme je pogodio za titulu, a Argentinci su tvrdili da niko nije želeo njihovu pobedu zbog eliminacije domaćina Italije u polufinalu.
5. Šnelingerova „super odbrana“ (SR Nemačka – Urugvaj – 1966)
Urugvaj je ubedljivo poražen od SR Nemačke 4:0 u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Engleskoj. Međutim, utisak je da nije bilo tendecioznijeg suđenja od onog na meču ove dve selekcije. Južnoamerikanci su dominirali u ranoj fazi meča i zaslužili su da povedu, ali je defanzivac Nemačke Karl-Hajnc Šnelinger „letećom odbranom“ rukom sprečio loptu da završi u gornjem uglu gola. Neverovatno, engleski sudija Džim Fini je samo odmahnuo rukom. Englez je kasnije u drugom poluvremenu isključio dva Urugvajca, a „panceri“ su iskoristili poklon i postigli još tri gola.
4. „Jezik nasilja“ Antonija Ratina (Engleska – Argentina – 1966)
Argentinci tvrde da je „Božija ruka“ Maradone u Meksiku 1986. osveta za duel sa Engleskom u četvrtfinalu Svetskog kupa 20 godina ranije, kada su se „gaučosi“ osećali prevarenim. Enleska je slavila 1:0 golom Džefa Hrsta u 78. minutu. Prethdono je u 35. minutu skandalozno isključen kapiten Argentine Antonio Ratin zbog prigovora sudiji Rudolfu Krejtlejnu. Nemac nije razumeo „gaučosa“ i poslao ga je u svlačionicu. Rutin prvo nije hteo da napusti teren, a kada je pošao uvredio je kraljicu. Selektor Engleza ser Alf Remzi uvredio je posle meča protivnika izjavivši da su Argentinci delovali kao životinje. Međutim, statistika je bila neumoljiva: „gaučosi“ su napravili samo 19 faulova, a domaćin 33. Ispostavilo se čak i da sudija nije znao španski, pa nije ni mogao da razume šta mu je Ratin prigovorio.
3. Italija, Španija i Portugal plaču zbog zavere (Japan i Južna Koreja – 2002)
Tokom Svetskog prvenstva 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, Italija, Španija i Portugal imali su primedbe na račun suđenja u mečevima protiv suorganizatora turnira Koreje. Italijani su u osmini finala naleteli na izabranike Gusa Hidinka. Na ovom meču isključen je Frančesko Toti zbog simuliranja, a sviran je i sumnjiv penal za domaćina posle starta Kristijana Panućija. Koreja je prošla dalje zlatnim golom An Jung Hvana, ali je suđenje Ekvadorca Bajrona Morena bilo u prvom planu. Italijani su se žalili na zaveru, a pridružili su im se i Španci, kojima su u narednoj rundi poništena dva gola, pa su eliminisani posle jedanaesteraca. Na kraju meča, saigrači su jedva zadržali Ivana Elgeru da fizički ne napadne sudiju. Italijani i Španci nisu bili jedine „žrtve zavere“. Portugal se takoće žalio na pristrasno deljenje pravde u duelu sa Korejom u meču u grupi.
2. Fantomski gol Džefa Hrsta (Engleska – SR Nemačka – 1966)
Pitanje koje decenijama hara širom sveta jeste da li je Englezima „preko veze“ priznat treći gol u finalu Svetskog kupa 1966. protiv Nemačke na domaćem terenu. Pri rezultatu 2:2, u osmom minutu produžetka, Džef Hrst je uputio loptu ka golu protivnika, a ona se od prečke odbila. Misterija, ispred linije ili iza nje?
Glavni sudija iz Švajcarske Gofrid Dinst konsultovao se sa pomoćnikom Tofikom Behramovom iz SSSR-a i gol je priznat. Engleska je jedini put u istoriji postala prvak sveta, pobedom od 4:2. Tehnologija je vremenom napredovala i utvrđeno je da lopta nije prešla gol liniju! Kada su pomoćnika Behramova na samrti upitali zašto je odlučio da je gol regularan, navodno je odgovorio: „Staljingrad!“. Aluzija na najkrvaviju bitku ikada, u kojoj je ubijeno ili ranjeno više od dva miliona ljudi tokom borbi Sovjeta i nacista u Drugom svetskom ratu.
1. Božija ruka Maradone (Argentina – Engleska – 1986)
Najozloglašeniji gol svih šampionata postignut je na četvrtfinalnom meču Argentina – Engleska, na Mundijala u Meksiku, 1986. godine. Pri rezultatu 0:0 u ranoj fazi drugog poluvremena Dijego Armando Maradona skočio je ispred golmana „gordog Albiona“ Pitera Šiltona i levom pesnicom poslao loptu u gol! Sudija nije primetio sporni udarac i priznao je pogodak, Odmah posle prvog, Maradona je dao i drugi gol, pošto je od centra predriblao pola engleske reprezentacije i poentirao. Bio je to „gol veka“, a Južnoamerikanci su pobedili sa 2:1. Maradona je izjavio posle meča da je gol postigao zahvaljujući „malo svojoj glavi, a malo „Božijoj ruci“ i da pogodak predstavlja osvetu za Foklandski rat između dve zemlje četiri godine ranije“. Posle ovog incidenta postao je državni neprijatelj „broj jedan“ na Ostrvu. i danas, 24 godine kasnije, „El Pibe“ je omražena ličnost na engleskom tlu.
JOŠ NIJE KRAJ…
Listi najvećih skandala u istoriji Mundijala svakako treba dodati, bar, dve utakmice sa poslednjeg SP koje je održano u Južnoafričkoj Republici. Za razliku od svih dosadašnjih skandala gore pomenuta dva će svakako biti upamćena po tome što je akter istih bila jedna te ista osoba. Na obe te utakmice pravdu je delio Urugvajski sudija Horhe Larionda. Prva utakmica je Australija – Srbija 2:1, druga Engleska – Nemačka 1:4. U prvoj utakmici sudija Larionda nije svirao kazneni udarac za Srbiju, dok u drugoj nije priznao čist pogodak Englezima. Slika koja je data govori više od hiljadu reči. Gde će se te greške naći u nekoj novoj top listi skandala koji su obeležili dosadašnja SP to će se tek videti.
Pripremio: Radovan Zubac
Preuzeto sa sajta www.sportal.rs