Trka za resurse na Arktiku

U Moskvi je juče počeo međunarodni skup koji treba da spreči da Arktik postane sledeće bojno polje za rudna blaga.
Rusija, Norveška, Kanada, Danska i Sjedinjene Države već su iznele svoje pretenzije na tu teritoriju, pošto se pretpostavlja da se ispod Severnog ledenog okeana krije četvrtina svetskih rezervi nafte i gasa.
Jurij Trutnjev, ruski ministar za prirodne resurse i ekologiju, slikovito je objasnio stav Rusije prema Arktiku. „Na njega može, kao na jelku, da se nakači mnoštvo narudžbina za našu industriju“, kaže ministar uz procenu da se u „ruskom sektoru“ Arktika možda nalazi čak 100 milijardi tona nafte i gasa.

Lav Voronkov, ruski stručnjak za Arktik, izjavio je da iskustvo iz doba hladnog rata dokazuje da je neophodno da sve zemlje međusobno sarađuju. „Nijedan problem savremenog Arktika ne može da reši samo jedna država. Zato mislim da smo osuđeni na saradnju u tom području. A vojna konfrontacija je potpuno kontraproduktivna.“

Na dvodnevnom skupu učestvuje oko 300 delegata, a posebnu pažnju izaziva najava da će im se pridružiti premijer Vladimir Putin. Organizacija foruma pod parolom „Arktik – teritorija dijaloga“ odraz je želje Moskve da svoje pretenzije na pozamašni komad arktičkog kolača dokaže mirnim putem.

Prirodna bogatstva ovog područja su sve dostupnija zbog naglog otapanja polarnih ledenih kapa. Borba za Arktik vodi se na podvodnom planinskom vencu poznatom kao Lomonosovljev greben. Rusija je u nekoliko navrata Komisiji UN podnosila zahtev za kontrolu nad svojim delom kontinentalnog praga, ali su se od nje svaki put tražili dopunski podaci. Sledeći zahtev Rusija planira da podnese Ujedinjenim nacijama do 2013.

Pre tri godine, članovi ruske ekspedicije poboli su titanijumsku zastavu na dno okeana ispod Severnog pola, čime su na simboličan način ozvaničene ambicije Moskve. Kanada i Danska takođe nameravaju da podnesu svoj zahtev UN. Rusija je saopštila da će potrošiti 64 miliona dolara za istraživanja pomoću kojih će da dokaže svoja prava, što je potvrda činjenice da se trka za Arktik sve više zahuktava.

Prošle sedmice šefovi diplomatija Kanade i Rusije sastali su se u Moskvi da razmotre oprečne pretenzije dve zemlje. Kanada je uverena da će u tom sporu pobediti. Dva dana pre toga, Rusija je potpisala sporazum sa Norveškom kojim je okončan 40-godišnji spor oko granice u Barencovom moru i Severnom ledenom okeanu. Moskva je istakla da postoje veliki izgledi da će sa obe strane te granice početi eksploatacija nafte i gasa.

Države koje su upletene u ovaj teritorijalni spor moraju da prikupe naučne dokaze da je Lomonosovljev greben podvodni produžetak njihovog kontinentalnog praga.

„Gasprom“ i „Rosnjeft“ vrše istraživanja
Industrijska grana eksploatacije prirodnih bogatstava u zoni kontinentalnog praga mora da se reformiše u pravnom smislu, izjavio je ministar Trutnjev, dodajući da samo dve kompanije, „Gasprom“ i „Rosnjeft“ imaju dozvolu na radove u toj oblasti.
S media – Izvor: Blic Foto: AP