Eko kolumna: U prirodi se nešto promenilo… osim ljudske ćudi

439

Same biljke i insekti nam pokazuju da se u prirodi nešto promenilo. Divlji sirak koji se oduvek pojavljivao posle prvog maja, možemo pronaći već polovinom aprila i to visine od 15 santimetara. Toploljubivi korovi kao što su: ambrozija, tatula, pepeljuga mogu se, bez problema, pronaći već krajem marta. Nekada su se pojavljivali tek polovinom aprila. Velika brojnost cikada, tripsa, grinja, sovica takođe ukazuju na promene.

Vreme je sve ekstremnije. Iz pretoplog, vrlo brzo ulazimo u previše hladno vreme i obrnuto. Nestali su pravo proleće i prava jesen. Iz džempera i kaputa ulazimo u majce kratkih rukava.

Mnogi pamte da je nekada bilo prijatno sunčati se na 30 stepeni. Kada je temperatura prelazila 35 stepeni, javljalo se crvenilo i opekotine. Poslednjih nekoliko godina već na temperaturi od 28 stepeni osećamo da nam sunce prži kožu kao nekada na 35.

Nestale su promene vremena na koje smo navikli. U današnje doba kada se uspostavi neko vreme, veoma teško se promeni. Ako je toplo, toplo je po 2-3 meseca. Ako pada kiša, ne zna da stane… Zaboravljamo kako je izgledao letnji pljusak posle kojeg smo se bosi šetati po ulici dok voda isparava sa vrelog asfalta praveći sitnu izmaglicu. Sada od šetnje po asfaltu možemo dobiti opekotine ili će nam se u nogu zabosti čep od piva…

Čovekov metabolizam je veoma brz i prilagodljiv pa ipak, vrlo često, ni to nije dovoljno. Svedoci smo da temperature mogu veoma brzo da variraju i po 20 stepeni za jedan ili dva dana (npr jedan dan je 32, a već prekosutra 12 stepeni). Tada se većina ljudi oseća pospano i umorno. Ustvari, samo nam treba vremena da nam se organizam navikne na drugačije uslove u prirodi. U tim periodima postajemo osetljiviji na bilo kakve neuobičajene promene…

Biološki procesi u biljkama su mnogo sporiji nego kod ljudi. Biljke direktno zavise od temperature. Još imaju i dodatni problem jer ne mogu da se sklone, ohlade ili zagreju.

Kada je nama teško, upamtite, biljkama je još teže! Biljke u tim periodima mnogo lošije reaguju na neuobičajene stvari, kao što su pesticidi.

U poljoprivredi sve zavisi od vremenskih prilika. Zato je i poznata agronomska izreka da se svake godine ide u prvi razred. Znanje i iskustvo prikupljeno godinama, pomaže nam da prepoznamo sličnosti sa nekim ranijim situacijama da bi brže i bolje reagovali. Danas pravi agronom mora dobro poznavati osobine i tehnologiju gajene sorte (a ne samo biljne vrste), mehanizaciju, zaštitu bilja i sve detaljnije potrebu u hranivima datog sortimenta. I ono što ne zna, zna gde da pročita ili koga da pita.

Najteže je doneti pravu odluku kada nam priroda napravi situaciju koja nam je potpuno nepoznata. Takvih situacija, zbog promene u prirodi, imamo sve više (neuobičajena oboljenja, neuobičajeni insekti, čudni simptomi na biljkama). Sa druge strane, veliki deo prizvodnje zavisi baš od snalaženja u ovim, teškim i nepoznatim situacijama.

Kada se nađemo u situaciji koja nam je nepoznata potreban nam je savet agronoma. I tada, najčešće možemo čuti dva rešenja. Rešenja sa manje rizika (agronomska) i veoma rizična rešenja (kockarska).

Autor teksta: Siniša Ilinčić, zaštitar

Rešenje sa manje rizika može pružiti samo pravi agronom. Kada slušate savete pravih agronoma nikada nećete čuti da ja nešto 100 % efikasno, sigurno ili bezbedno. Pravi agronomi su svesni da niko ne može predvideti vremenske prilike tako dobro da ne postoji bar mali rizik od nagle promene i neželjenih posledica. Ako se takve nagle promene vremena dogode, rezultati će biti malo drugačiji od željenih. Oni će vam, u svom savetu, reći da postoji rizik i da ništa nije 100 %. Možda to nije ono što bi proizvođač u nevolji želeo da čuje, ali je pošteno i realno.

“Pravog agronoma morate da pitate sami“

Veoma rizična rešenja se nude sama. To su sva ona rešenja o kojima se govori da su laka i bez rizika. Kakvo kockanje sa vašim usevom i vašim parama?! Bez obzira što čovek zna da je u poljoprivredi sve pod vedrim nebom i da ne postoji ništa baš tako jednostavno i bez obzira što je negde u dubini duše svestan da se tu negde krije prevara lakše mu je, pošto je u nevolji i traži pomoć, da veruje u bajke (ma samo prskaj, to je to isto, ma to je 100% efikasno). Tu počinje kockanje sa vašom imovinom. Kockanje je u tome što onaj koji savetuje ne zna pravi razlog problema, ali je njemu važno samo da proda pa kako bude. Ako imate sreće, prskanje će uspeti, a ako ne pronaći će se na brzinu razna opravdanja koja vi više nikada nećete moći proveriti (reći će da su biljke bile pod „stresom“ pa nije uspelo ili su se pojavila oštećenja… jedino neće reći da je njegov posao bio da proceni da li su biljke pod stresom ili ne). Onaj ko vas je tako olako savetovao (kockar sa tuđim parama) neće se ni malo postideti. On nastavlja da traži drugog proizvođača (čitaj žrtvu). Njima je lakše da glume nego da sednu i nauče i tako stvarno pomognu i sebi i drugome. Samo dokazuju da se ljudska ćud nije promenila. I danas ljudi bez savesti gledaju kako da iskoriste i prevare ljude u nevolji… Ustvari, možda i grešim. Možda se ljudska ćud i jeste promenila, ali na lošije i bezobzirnije.

Negde sam čuo izreku „da je to lako, ne bi do nas došlo “. Nije loše razmisliti o tome kada neko počne da nam „sladi“ nešto, a vi vidite da sve što on zna o poljoprivredi je da gleda u čorbu, a vadi meso…

Promene u prirodi ne odgovaraju nikome ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Zbog promena u prirodi povećan je rizik proizvodnje i zbog toga je potreban stalni nadzor i kontrola od ljudi koji se u tu proizvodnju razumeju. Promenama u prirodi se raduju jedino prodavci čuda i magle. Jednostavno tražite i verujte pravim agronomima i kada vam se ne dopada to što čujete.

U prirodi se nešto menja. Nismo jači od prirode, već se samo možemo prilagođavati njenoj snazi sa našim znanjima i iskustvom.

Siniša Ilinčić, zaštitar

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Komentari su zatvoreni.

Želite da se reklamirate na našem portalu?
Kontaktirajte nas
close-image