Veštački vulkani i oblaci ugrožavaju planetu Zemlju
Ujedinjene nacije treba da uvedu moratorijum za projetke „geo-inženjeringa“, kao što su veštački vulkani i oblaci, kako bi se sprečilo zagrevanje planete i očuvali priroda, ljudi i svekoliki živi svet.
Za moratorijum su se založili predstavnici ekoloških vladinih i nevladinih grupa iz oko 193 zemalja, okupljeni na Međunarodnoj konferenciji o biodiverzitetu u japanskom gradu Nagoji.
Rizik „geo-inženjerstva“ je velik, jer se manipuliše prirodom, njenim zakonima i pojavama koje nisu do kraja ispitani, upozorili su „zeleni“. Deseto okupljanje predstavnika zemalja potpisnica Konvencije o biološkoj raznolikosti (CBD) u Nagoji, u periodu od 18-29. oktobra, ima zadatak postavljanje dogovora oko strateških ciljeva za zaustavljanje dramatičnog gubitka svetskog prirodnog bogatstva i narušavanja ekosistema od kojih zavisi opstanak čovečanstva.
Podaci o ekološkom stanju planete, koji obuhvataju odnos postojeće svetske biološke različitosti i ljudsku potrošnju prirodnih resursa, svedoče da čovečanstvo živi čak 50 odsto iznad kapaciteta koje Zemlja proizivodi i koje može da podnese.
– Ne bi trebalo dozvoljavati stvaranje privida realnog života i ekološke eksperimente kojima se bavi geo-inženjering pre nego se u UN ne postigne konsenzus o svakom slučaju – izjavio je za Rojters kanadski stručnjak Pet Muni.
U projekete geo-inženjeringa, pored ostalog, spada veštačka fertilizacija okeana radi podsticanja rasta planktona koji se hrani ugljen-dioksidom, glavnim krivcem zagrevanja plenete. Ali, pritom se uništavaju alge, korali, ribe… Zatim, veštačko uprskavanje morske vode u atmosferu radi smanjenja refleksije i kondenzacije oblaka. Veštački vulkani, odnosno dizanje u stratosferu azotnih materijala radi refleksije suncene svetlosti.
Projekti geo-inženjeringa su i depoi ugljenika, dukobo pod zemljom, koji mnoge zemlje grade radi skladištenja ugljen-dioksida koji nastaje u elektranama, rafinerijama i naftnim bušotinama.
Geo-inženjering su i trilioni tankih solarnih reflektora postavljenih u svemiru radi regulisanja uticaja Sunca na Zemlju.
CBD i Konvencija UN o klimatskim promenama su nastali na osnovama ciljeva postavljenih na Samitu o Zemlji 1992. u Rio de Žaneiru. Potpisnice Konvencije su se 2002. obavezale da će do 2010. znatno smanjiti stopu gubitka bioraznolikosti radi dobrobiti života na Zemlji i smanjenja siromaštva, ali nisu uspele da ostvare te ciljeve.
Autor: Agencija Tanjug – Glas javnosti