Vredni kao Šurjanci

0 550

Ovo selo sa 255 stanovnika, na granici sa Rumunijom, koje zbog snega i hladnih zima zovu banatski Šavnik, poznato je po stočarstvu. Dve mlekare odavde svaki dan odvezu 1.500 litara mleka
Selo Šurjan je jedno od najzabačenijih u Vojvodini, a juče je sigurno bilo najbolje očišćeno u pokrajini. Sneg je očišćen sa glavne i svih sporednih ulica, a uklonjen je i sa sporednih poprečnih puteljaka pa liči na zimsku idilu sa razglednica gde kuće proviruju ispod snežnog pokrivača.

Šurjan se nalazi na slepom putu, uz reku Tamiš i granicu s Rumunijom. Pre nekoliko godina ovde je desetogodišnji dečak, zaokupljen sakupljanjem puževa, dospeo u Rumuniju ne znajući da se nalazi u Evropskoj uniji. Zbog broja godina izbegao je propisanu i detaljnu proceduru, ali je ipak zvanično isporučen našoj zemlji. Zbog toga su ovde dospeli novinari, a inače svrate samo kada je selo u velikoj opasnosti od poplava od Tamiša, u čijem priobalju se nalazi.

Juče je u ovom delu Banata jutarnja temperatura bila minus 27 stepeni Celzijusovih, treća najniža od kada se meri. Još krajem januara 1963. godine iznosila je rekordnih minus 30,4, a 17. februara 1956. spustila se na minus 28 stepeni.

U Sečnju, opštini kojoj pripada Šurjan, pre nekoliko dana proglašena je vanredna situacija i zatražena pomoć od „šire društvene zajednice”.

– Šta, zar kod nas umesto snega padaju pečene ševe – glasno su komentarisali zahtev Sečanjaca funkcioneri ostalih opština u regionu! – Mi smo specifični iz više razloga. Imamo loše iskustvo s poplavama koje permanentno prete zbog visokih snegova u Rumuniji, odakle dolazi voda koja nas je više puta plavila. Ovaj put, zbog niskih temperatura se ledi voda u Tamišu i, ako se stvore čepovi, eto poplave u Jaši Tomiću ili u Šurjanu, s druge strane reke – jadaju se u opštinskom središtu Sečnju.

U Šurjanu, koji još zovu banatski Šavnik, jer se nalazi na dubokoj periferiji, neobična slika za naše naravi. Pored toga što su putevi besprekorno očišćeni, napravljene su i staze do ulaza u svaku kuću.

– I do onih gde žive stari i nemoćni – naglašava službenik u seoskoj kancelariji Borivoj Živić.

U ovom kraju se već uvrežila izreka „vredan kao Šurjanac”. Pored čišćenja snega, meštani se gotovo svake godine dokazuju i obezbeđivanjem sela od opasnosti od poplave. Selo se bukvalno ogradi visokim nasipima koji bi ga zaštitili i da se voda izlije s ove strane Tamiša. Šurjan je poznat po stočarstvu i danas u svakom od stotinak domaćinstava ima bar po jedna krava, u nekima i po pedeset. Dve mlekare odavde svaki dan odvezu 1.500 litara mleka. Ovde se paori sa 80 i neku godinu penju na traktore i odlaze u njive. Tako je dok su oni živi. Šta će biti posle, teško je pitanje. Svake godine rodi se jedno ili dvoje dece, odeljenje sa tri razreda: prvim, drugim i trećim broji ove godine tri đaka. Umre sedam, osam ostarelih. Pre deset godina u selu je bilo 330 stanovnika, ove ima 255. U selu je registrovano 50 poljoprivrednih gazdinstava, a najuspešnije je poljoprivredno preduzeće „Borac” koje je nastalo nakon privatizacije zemljoradničke zadruge. Većinski vlasnik je bivši i sadašnji direktor Jovan Veselinović. Kažu da je selo odlično očišćeno od snega upravo zahvaljujući mehanizaciji te firme. U njoj radi 35 radnika što je za selo jako dobro. Ipak, selo nije sa „Borcem” u velikoj ljubavi. Isprečili su se interesi u unajmljivanju, odnosno arendi državne zemlje.

Julijana Osvald je već 34 godine medicinska sestra u seoskoj ambulanti.

– To je važan momenat u životu sela. Imamo rešenu osnovnu brigu o zdravlju. Kada su ovakve hladnoće, ona obilazi iznemogle meštane, brine i o nabavci lekova, a jednom nedeljno ovde dolazi lekar koji pregleda pacijente. Julijana je naš ministar zdravlja – kaže Ljubinka Terek, najpopularnija Šurjanka. Svojevrsni je seoski portparol, lako ostvaruje kontakte s novinarima. Svojevremeno je, bez znanja stranog jezika, putovala u Čile, kod ćerke. Obišla je najpoznatije aerodrome u svetu, a nije nigde zalutala. Tako je dospela u novine i na televiziju.

Ljubinka upućuje na Spomenku Erdeljan, koja je radni vek provela u Beogradu. Zajedno s pokojnim suprugom Savom vratila se u Šurjan, u originalnu banatsku kuću svoga svekra. Kuća je svojevrstan muzej u kome se ona još uvek greje na „lalinsku furunu”, peć koja se raznim biljnim ostacima loži spolja. Ljubinku neće pogoditi kriza energije.

Ona je jedna od meštanki čiji dolazak je najavio pozitivan trend. Beograđani, zaneseni pecaroši, kupuju kuće u Šurjanu jer je Tamiš odmah iza nasipa. To je nagoveštaj opstanka Šurjana. Ovde će se živeti i dalje, makar preko leta.

Đuro Đukić – Politika

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana