Wetiko – rak duše

 

Zamislite recimo jednu staru ženu koja posle pedeset godina braka, shvati da ne može više da podnese takav život i krene u decembru, po snegu, sama i očajna ulicama, da trazi zaštitu od svoje rodbine i prijatelja.

Sedeći u svojim toplim kućama, ušuškani u mit srećne porodice, zatvaraju joj sva vrata na koja je pokucala. Ostavljena, a pritom i fizički bolesna, psihički očajna i duboko nesrećna, luta ulicama tražeći pomoć od ljudi koji su zaraženi Wetikom – rakom duše.

Besmrtni duh koji mi nazivamo duša, koji bi trebalo da postoji negde u našem mozgu, stomaku, utrobi, nemaju svi ljudi. Imaju je samo Ademični ljudi, čiji mozak radi na višim frekvencijama.

Ljudi bez Duše, nemaju empatiju i osećanje samilosti za okolinu. To su Pred – Ademični ljudi i njihov mozak ima samo niske frekvencije. Oni nikada ne mogu dostići visoku frekvenciju osećanja bez obzira na to koliko su obrazovani, socijalizovani ili kulturni. Sve je to zapisano u našoj DNK.

Pa tako u jednoj porodici postoje oba tipa ljudi, jer su, po prirodi stvari, krvno povezani. Ovo znači da u svakoj porodici na svetu postoje i ljudi koji su bolesni od raka duše ili duševne kuge.

Stari Indijanci su znali za tu bolest i zvali su je Wetiko. Svakim danom Wetiko uzima sve veći danak na ovoj planeti među Homo sapijensima. Mnogima je neverovatno da poveruju u to, ali ukoliko se okrenu i pogledaju oko sebe širom otvorenih očiju shvatiće koliko je to ozbiljna bolest. Nešto zaista nije u redu sa ovom civilizacijom (opšte mesto, itekako) krenimo od veličanja sopstvenog ega, preko narcisoidnosti, patološke ljubomore, energetskog vampirizma, do psihopatije i sociopatije, koji istini za volju vladaju i rukovode ovim svetom. Nedostatak empatije prema drugim ljudima, životinjama, i prirodi je čist dokaz da Wetiko (rak duše) – postoji i sve više obuzima ljude i uzima svoj danak.

Pogledajte samo oko sebe i videćete ljude koji ubijaju životinje bez razloga i trunke samilosti. O ratovima da ne govorimo. Wetiko ljudi iscrpljuju Ademične ljude vadeći im energetske potencijale.

Oni ostavljaju za sobom duševni i fizički pokolj.

Hraneći se tuđom dušom, energijom, oni sve više otimaju, cepaju odbrambenu mrežu drugih ljudi, zavlačeći se u nju, gojeći se njima. To ali i mnogo više je Wetiko.

Žalosno je što takvi ljudi ne vide svoj gnoj, svoju kugu ili rak (nazovimo ga kako želimo), hvaleći se svojim ljudskim kvalitetima.

Danas je svako čovek, ali malo ko je Čovek.

Ako prihvatimo da postoje takvi ljudi: pokvareni, zlobni, podsmešljivi, zli, spremni na ogovaranje i spletke, a prepoznamo ih jer imaju simptome Wetika, klonimo ih se, jer to su Pred – Ademični ljudi, ljudi bez duše i nema im leka, osim ukoliko sami shvate koliko su bolesni i pokušaju samoisceljenje.

Ukoliko primećujete ove anomalije na sebi onda je ovaj tekst za vas.

Tužna je jedna stvar – malo nas će se pronaći.

Mirjana Petrov