Posle nekog vremena sam ponovo kročila u pozorište gde svoju predstavu ,,Narodni poslanik’’ uvežbava amatersko pozorište Đorđe Damjanov Đekša.
Moje impresije ne mogu biti prenete na papir u tolikoj meri jer pozorište je potrebno doživeti, ali ću pokušati.
Ja nikada nisam bila neko ko je član pozorišne trupe i o tome mogu laički da pišem, ali ako nešto znam to je Nušić i tradicija koju on nosi sa sobom.
Ostalo je još dve nedelje do premijere o kojoj ćemo vas blagovremeno obavestiti i tu se nameću razna pitanja, ali taj novinarski deo posla ću pokušati da odradim pred samu premijeru, baš kada bude bila potrebna reč reditelja i glumaca.
Kao što je svima poznato (a možda i nije, ne znam), jedna pozorišna trupa funkcioniše kao porodica. Tokom vremenskog perioda u kom radi, u kom stvara i oblikuje ona srasta.
Pokušajte da zamislite svoju porodicu, slobodno možete da zamislite, pustiću vas par sekundi da se setite svih onih momenata kroz koje ste prošli sa svojim bliskim ljudima u toku recimo pola godine.
E, sada zamislite pozorišnu trupu, ona funkcioniše upravo kao porodica. Van scene je scena, jer porodica zapravo i jeste scena na kojoj se dešava svašta i baš iz tog razloga život i jeste zanimljiv.
Iza zavese i svetla tu je uvežbavanje, tu su ljudi, razgovori, tu je život.
Meni konkretno i jeste zanimljiva situacija upravo ove predstave, baš zato što nije vrsta modernog teatra, nije ogranak ili loš pokušaj Vorholove fabrike (ovo navodim kao primer jer takva vrsta umetnosti jeste svet za sebe), koju ovdašnji narod ne poznaje ili ga ne zanima.
Ovde imamo tradiciju.
Negde unutar tih limita stroge tradicionalnosti širi se jedan sasvim drugačiji svet od onoga koji očekujemo.
Glumci su pronašli prostor da Nušića približe meštanima, baš na način kakvom sam se ja nadala. Gledala sam ovu predstavu u mnogo izvođenja i ne bih da preterujem, ali kada sam je čitala na ovakav način sam je zamišljala.
Politička situacija, ironija, ali bliska narodnom akcentu, ne književnom govoru.
Nekada sam mislila da samo ekscentrici vode na uzici različitost, ali s godinama sam shvatila da je različitost upravo u skromnijem ili tradicionalnijem smislu života.
Baš iz razloga što se tradicionalnost danas poredi sa prostodušnošću, a to je velika zabluda.
Dakle, uskoro možete očekivati više reči od reditelja i glumaca, a za sada mogu samo da vam kažem da se radujete jer biće ovo jedna sjajna predstava.
Jovana Petrov
Galerija slika