Željeznička stanica Jaša Tomić

JAŠA TOMIĆ – Još pre 105 godina, današnji Jaša Tomić, ondašnji Modoš, bio je prugom povezan sa mestom Kručeni u Rumuniji, a preko njega i sa Temišvarom – privrednim, kulturnim i administrativnim sedištem Transilvanije, odnosno Erdelja. Ta žaleznička veza funkcionisala je do 1948. godine, kada je zapostavljena, a granični prelaz na njoj ukinut. Kasnije su demontirane i šine, a pragovi odneseni, tako da je prekinuta u dužini od dva kilometra, od Jaše Tomića do državne granice.
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, na ovu prugu su smešteni vagoni u pravcu Sečnja. Bombardovanje je prošlo, a vagoni zaboravljeni. Takvih kompozicija ima i na usputnim stanicama u Sutjesci i Lazarevu.
Davnašnja želja meštana Jaše Tomića je da se pruga obnovi i osposobi i za saobraćaj, ali to nije nailazilo na podršku. Nedavno je hiljadu žitelja ovog mesta na jugoslovensko-rumunskoj granici potpisalo peticiju da se pruga kod ovog mesta oslobodi lagerovanih vagona i posle niza godina otvori za saobraćaj. Istovremeno, inicirano je i otvaranje graničnog prelaza na pruzi Jaša Tomić – Kručeni, a Saobraćajni institut CIP iz Beograda uradio je i elaborat o ekonomskoj opravdanosti.
Stručnjaci tvrde da realizacija ovog projekta obezbeđuje visoku rentabilnost, i da bi investicija u potpunosti bila opravdana. Da bi se ponovo uspostavila ova železnička veza, potrebno je deset kilometara deonice od Sečnja do Jaše Tomića osposobiti za veća osovinska opterećenja, rekonstruisati jašatomićku stanicu i dograditi uništenu deonicu do granice sa Rumunijom.
Inženjeri CIP-a su mišljenja da se kompletna rekonstrukcija može uraditi za dve građevinske sezone. Pored toga što je ekonomski opravdana, inicijativa Jašatomićana ima podršku Srednjobanatskog okruga, a kako je najavljeno, biće zatražena i podrška Izvršnog veća AP Vojvodine.
Osposobljavanje pruge važno je i zbog saradnje ovog dela Banata sa polumilionskim Temišvarom i istoimenom županijom, jer njima gravitira veliko područje naših suseda. Sve se to dodatno aktuelizuje novim geopolitičkim položajem Rumunije, ali i evropskim podsticanjem prekogranične saradnje. Posle decenije i više propadanja, tu smo gde smo, ali je evidentno da ćoravi kolosek, a jašatomićka pruga je primer za to, ne vodi u Evropu.
Sl. Popov

Članak, koji nas naterao da obiđemo železničku stanicu pročitali smo u starom, već požutelom nedeljniku „Zrenjanin“.
A, železnička stanica!? To više nije u svakom pogledu. Trava je toliko velika da je sakrila prugu, a jedino zadovoljstvo pruža klincima koji su tu namestili svoje malo fudbalsko igralište.
Da na zidovima ne vise još okačene table sa natpisom „Jaša Tomić“, sigurni smo da niko ne bi znao da je to nekada bila železnička stanica.
Da li će se i kada sve to sanirati?