Američki naučnici u potrazi za vanzemaljskim životom
Grupa američkih naučnika krenula je u potragu za vanzemaljskim životom, ali ne tako što će pretraživati svemir, već proučavanjem stena na Zemlji
MEDISON – Grupa američkih naučnika krenula je u potragu za vanzemaljskim životom, ali ne tako što će pretraživati svemir, već proučavanjem stena na Zemlji.
Pojedine stene koje oni nameravaju da analizitaju stare su 3,5 milijardi godina. Naučnici tragaju za ključnim informacijama koje će im pomoći da odgovore na pitanje da li je život moguć i na nekom drugom mestu u univerzumu.
„Stene uvek kriju neku priču“, kazao je geonaučnik Klark Džonson, vođa naučnog tima Astrobiološkog istraživačkog konzorcijuma iz Viskonsina.
Projekat Univerziteta Viskonsin-Medison finansira američka svemirska agencija NASA koja je za ovu svrhu izdvojila sedam miliona dolara.
Konzorcijum ima zadatak da pronađe dokaze o biološkoj aktivnosti, tzv. bio potpise – supstance poput elemenata ili izotopa koji ukazuju na postojanje drevnog života.
Naučnici tragaju za mikroskopskim znacima života, uključujući mikrobe, tj. bakterije i druge sićušne, jednoćelijske organizme koji su daleko prilagodljiviji od većine razvijenijih, kompleksnijih organizama.
Tim, takođe, namerava da pošalje mikrobe u Zemljinu orbitu, na Međunarodnu svemirsku stanicu (MŠ) da bi videli kako reaguju na radijaciju i kosmičko okruženje.
Naučnici su pronašli nove detalje o mikrobijskom životu starom dve do tri milijarde godina, tj. pre pojave kiseonika u zemljinoj atmosferi. Otkrili su da su mikrobi tada crpeli energiju mnogo više iz gvožđa nego sunčeve svetlosti.
Rezultati njihovih istraživanje biće korišćeni u tumačenju podataka koje će sa Marsa slati robotska sonda „Kjurioziti“, koja je u avgustu prošle godine sletela na crvenu planetu kako bi istražila njeno tle i eventualno pronašla dokaze o uslovima koji podržavaju život.
„Postoji mogućnost da su planete provele dugi period u uslovima mikrobiološkog života i da se tek u retkim slučajevima na njima razvio višećelijski život“, kazao je Džonson čiji rad istovremeno u velikoj meri doprinosi razumevanju samog života na Zemlji.