Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji

„Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji“ ime je programa koji sprovodi Institut za evropske poslove, a uz podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. U okviru programa u periodu od 6. do 11. decembra održan je trening u Nišu, na kom je učestvovala Branislava Arađan iz Jaše Tomić, kao jedina predstavnica Srednjebanatskog okruga.

Trening je namenjen mladim pravnicima, studentima prava i advokatima, kao i svim drugim društveno aktivnim osobama koje se bave pravima manjina u Srbiji. Cilj obuke je da učesnici steknu veštine koje su neophodne za bolje razumevanje koncepta ljudskih prava, kako bi u svom poslu uspešno primenjivali mehanizme zaštite manjinskih prava.

Na treningu je obrađeno četiri oblasti: Razumevanje ljudskih prava, Prepoznavanje kršenja ljudskih prava, Sudsko zastupanje oštećenih i Raspravu o jednakosti. Učesnici su bili u prilici da posete Koncentracioni logor na Crvenom krstu, Zaštitnicu građana grada Niša, da se upoznaju sa sudskom praksom u Višem sudu u Nišu, kao i sa radom Skupštine grada Niša na polju zaštite od diskriminacije. Znanja stečena na treningu učesnici će dalje prenositi putem vršnjačkih edukacija, a na probleme u svojim lokalnim zajednicama će ukazati pisanjem predloga praktične politike.

Branislava je istakla da je ovakav vid neformalnog obrazovanja od izuzetnog značaja za mlade, a naročito za razvijanje kritičkog razmišljanja:

„Od malih nogu sam naučila da je ono što je simbol Vojvodine njena jezička i kulturna raznolikost. Danas sam svedok toga da negovanje tih razlika i vrednosti predstavljaju veliki napor, trud i izazov za sve njene stanovnike. Vojvodina, u odnosu na ostale krajeve Srbije, uspešnije odoleva činjenici da ljudi danas i dalje vuku okove neposredne prošlosti, da su pogođeni siromaštvom,  nepoverenjem, a da stereotipi i predrasude i dalje imaju veliku ulogu u kreiranju odnosa sa drugima, i u vaspitavanju naše dece i omladine.

Uverena sam da je život u multietničkoj sredini dar i prednost koju treba iskoristiti za izgradnju sebe. Tako je i od mene napravio tolerantnu i humanu mladu osobu, koja je postala osetljiva na kršenje ljudskih i manjinskih prava.

Nažalost, mnogi ne misle tako, i imaju tendenciju da različito proglase ‘’lošim’’, dajući sebi za pravo da ne poštuju druge osobe, da ih vređaju i obezvređuju, uskraćuju im osnovna ljudska prava, a često dolazi i do agresije.

Nezavisno od toga kakva su normativna rešenja u našoj državi, činjenica je da se manjinska prava u Srbiji ne poštuju onoliko koliko je neophodno da bi se svaki građanin osećao bezbedno, zaštićeno i poštovano. Društveno marginalizovane grupe, kao što su pripadnici nacionalnih manjina, Romi, žene, pripadnici LGBT populacije, kao i osobe sa invaliditetom se svakodnevno susreću sa različitim izazovima, diskriminacijom, pa čak i nasiljem.

Građanska solidarnost neophodna za pozitivne promene takođe nije na potrebnom nivou. Ljudi su nezadovoljni i zabrinuti, a usled toga i slepi za probleme ‘’drugih’’. Zato smatram da za promene nije dovoljno samo doneti ili menjati zakone, potrebno je promeniti način razmišljanja, i razviti empatiju društva prema onima čija se prava krše. Potrebno je iskoristiti porodicu, obrazovne ustanove, nevladine organizacije i medije za promociju poštovanja ljudskog dostojanstva, i uverenja da nam svima može biti dobro samo ako svaki pojedinac da svoj doprinos tome. Ovaj program nam je, kao mladim pravnicima, upravo pružio priliku da se direktno upoznamo sa gorućim problemima u Srbiji, da razmenimo ideje i iskustva, i ostvarimo saradnju u cilju njihovog rešavanja.“