‘’Brother, my cup is empty’’

371

nekad
Na ulici, ispred prodavnice, piju pivo dva starija čoveka. Nekako šmekerski.
Njihove porodice sigurno to ne vide kao ja, sigurno su ljuti, žene psuju oca, boga i familiju, ali ja – jok.
Sve ređe može da se vidi takav prizor.
Otići na pivo, posle posla, ili u sred radnog vremena ili nebitno.
Čak i kada se desi, to su kafići, prepuni namirisanih, napirlitanih, ključevi na sto, tri telefona o pojas, četiri žene u krilu ljudi… ne, ne bih o tome. Nova škola.
Uglavnom.
Jednom davno, ljudi su radili, ali zaista su imali posao i platu.
To je za nas sada mitologija.
Posao, pa još plata dovoljna da ti od nje ostane kusur za pivo.
Onda nakrive šešire, puste bradu i razgovaraju (ponovo mitologija).
Razgovaraju, hej…
Ne samo da imaju vremena da porazgovaraju već i da saslušaju.
To je ono kada jedan priča, a drugi posle ima šta da mu kaže baš o tome, a ne o nečemu svome ili o onome što je smišljao u tom trenutku.
E, vidim starije ljude, sede i ćute, svako sa svojom brigom, verovatno, ali imaju neki starinski šmek.
Jedan ispusti: ,,Eh.“
Drugi: ,,Oh.“
Ja prođem i setim se fotografije koju imam kod kuće.
Momci sa bradama, tek pristigli sa tromesečnog kampovanja, avgust mesec. Oni sede ispred prodavnice, u farmericama, sa lancima i katancima za čamac o pojasu, ispred njih pivo, a iza njih reklama za film ,,Goli u sedlu“.
Pa još i bioskop.
Veliko platno koje i gradovi sanjaju.
I neki vreo avgust.

Nije mi jasno šta nam se desilo.
Ili jeste?
Samo ćutim, kao i svi.

J.P.

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Komentari su zatvoreni.

Želite da se reklamirate na našem portalu?
Kontaktirajte nas
close-image