Da li zaista znamo ko smo?

Danas sam razmišljala o položaju žene kod nas u društvu.
Gledala sam kako se devojke ponašaju na javnim mestima, a s obzirom na to da me je na jednoj od društvenih mreža, neki čovek „provocirao“ na tu temu (bar je pokušao), dobila sam volju da napišem nešto o tome.
MI žene dozvoljavamo sebi da nas društvo, takvo kakvo je, tretira kao objekte.
Otkrila sam toplu vodu? Nisam naravno, ali urbane bajke, same po sebi (uzmimo za primer seriju „Očajne domaćice“, modernu sagu o neopevanoj malograđanštini) nameću nam neke iskrivljene stavove o tome šta žena jeste ili šta bi trebala biti.
Naime, dozvoljavamo sebi da se preterano upuštamo u analize oko toga šta drugi, a kada kažem drugi, ciljam na muški pol, misle o nama (šta nas bre briga šta misle, pitam ja vas?).
Osetljive smo pa nas dotiču komentari koji ne bi trebali da nas dotiču.
– Debela si.
(Plačeš. Na plažu ni u snu ne ideš, jer dobila si etiketu.)
– Debela si.
– Jesam li? Aha. I ti si ćelav. Aj’ zdravo. (Nemam ništa protiv ćelavih ljudi, da se razumemo, ali ko uvredu uputi, ogledalo da li ima?)

Dozvoljavamo sebi da ne budemo samostalne, da tražimo zaštitu, da se pakujemo onako kako drugi to očekuju.
Ne želim da radim nešto što mi ne odgovara, da li je to jasno ili moram da crtam?
Nisam feministkinja i to pitanje me uopšte ne zanima, ali mislim da je potrebno ženama povećati svest o sebi još u kolevci.
Dalje.
Preterane analize muškaraca za ime boga miloga, takođe su suvišne. Ne živimo zbog nekoga, živimo zbog sebe.
Ne svodi se ceo život na muško – ženske odnose. Postoji još mnogo zanimljivih stvari koje nas čekaju u ovom jednom, jedinom životu.
Ako imamo nekog da sa nama podeli interesovanja, život, decu – imamo.
Ako nemamo – čemu suvišno lupanje glave?
Taj neko će se već pojaviti.
Ako nas neko ne voli ili ne prihvata, taj nas ni ne zaslužuje.
Zašto?
Zato što ga ne zanima ono što mi predstavljamo.
Silom se ne postiže ništa. Naići će neko ko će umeti da nas ceni, voli i podržava ukoliko nam je to prioritet.

Ako želimo da izgledamo dobro – IZGLEDAJMO! Zbog sebe! Radimo korekcije, stavljajmo silikone, šta nas uostalom briga šta drugi o tome misle. I mi mislimo o njima (jaha). Radimo sve samo samo zbog sebe! Ne zato što drugi to očekuju.

One priče, kako žene moraju da budu ku*ke (da izvinete na psovanju) da bi dobile nešto i da bi bile poštovane, koje proturaju neostvarene babe su takođe manipulacija.
Niko od nas ne očekuje da budemo ku*ke, budimo ono što jesmo u svakom momentu. Možda ružnim stavovima povredimo nekoga ko to ne zaslužuje.
„Pa šta i ja sam bila povređena!“ misliš.
Neka si. To je sve život. Ne moraš da budeš zla da bi zadovoljila svoj egoizam.
Ženski časopisi (muko naša, pa još precenjena) nisu ništa do ispiranje mozga. Za te pare bolje kupite sebi čokoladu.
Saveti su im krajnje prežvakani: „Budite lepe, pametne, atraktivne, bez strija i celulita, bez mozga i apetita, da bi vas ON primetio.“
Ma koji on?
ON će da nas primeti iako nismo „starleta“(moderan termin kom ne znam ni značenje, šta je to do vraga? Modifikovan naziv za manekenku sa makroom?).
Ukoliko je čovek hoće, primetiće, ukoliko nije – šta će vam?

Pornići (o moj Bože) muškarci ih se nagutaju i onda očekuju da lupanje, štipanje i ostala iživljavanja prijaju. Kome to bre prija?
Te žene u tim filmovima – sirote sve bi istrpele da bi zaradile, neka, neka trpe, zgrću pare, ali MI – NE MORAMO.

Kuhinja. Nije sramotna moje dame. A i gospodo. Ko voli da kuva super, ko ne voli opet super, nikom to nije OBAVEZA koju MORA da ispunjava.
(Svakako je postala moderna, šta nam fali da naučimo da kuvamo – važi i za muškarce.)
Porodična žena, majka, domaćica,kuvarica, poslovna žena, samo napred sve pohvale, ništa nije lepše od ostvarenosti ali te etikete su zaista nepotrebne.
Prvenstveno smo bića. Kao i suprotan pol.

Da zaključim.
Radite ono što osećate.
Ionako je svako čudo za tri dana. A naš život je samo naš.

Dodatak o emotivnom životu upućen devojčicama:

Dobro devojke moje, par reči za vas.
Poštujte sebe. Kukale ste, učinile ste sve da vas primeti, on je (modernom terminologijom) iskulirao, znači niste njegov tip. Nije smak sveta.
Ne može da vas poštuje ako vi ne poštujete sebe.
Ti mali, tužni ljubavni statusi na mrežama neće ništa promeniti.
Neće promeniti ništa ni činjenica da se ponašate onako kako mislite da se njemu sviđa (zapitajte se).
Njemu se ne sviđa, njega baš briga i to što trčite za njim i menjate se zbog njega samo vas unižava.
To što startujete njegovog druga ili ne daj mili bože brata je isto potpuna idiotizacija. Njemu je to odurno.
Ljubav ume da boli, to je prirodno, ali niko nas neće poštovati ukoliko mi ne poštujemo sebe.
Tim ponašanjem i plakanjem ne gubite njega (jer ga već nemate), gubite sebe.

Lep pozdrav.

J.P.