DUGAČAK KORAK FESTIVALA U SEČNJU

U vremenu razvoja masovnih medija može se postaviti pitanje: zašto su pozorišni festivali potrebni? Čemu oni danas uopše služe? Kada se pojavio film mnogi su govorili da će njegovom pojavom nestati pozorište.  Pozorište nije nestalo. Nije nestalo zato što je ono ljudska duša koja traži kakav-takav izlaz. U svakoj predstavi gledalac traži ono što je njemu blisko, što je njemu svojstveno. Kad gledalac nađe ono što traži, onda shvati da nije sam. Tu moć ima samo pozorište.

Moć pozorišta nije samo u odnosu prema pojedincu, već i u odnosu prema našem okruženju. Upravo u toj moći leži značaj ne samo predstava već i pozorišnih festivala. Za ovih, ne lakih, osam godina, koliko festival alternativnog teatra u Sečnju traje, organizator je slao jasan znak da postojanje pozorišnog festivala otvara prostor za formiranje jedne zdrave kulturne klime, ili težnju da se jedna takva klima formira. U vremenu u kojem živimo, u vremenu rijaliti vrednosti, baš ta klima nam je preko potrebna.

Ove godine će u Sečnju biti organizovan osmi po redu Međunarodni festival alternativnog teatra, koji će trajati od 27. 04. do 30.04. Radi se o festivalu koji je, može se slobodno reći, postao tradicija ne samo mesta gde se održava, već i regiona. Osam godina nije kratak vremenski period, naprotiv. Za sve to vreme organizator festivala se trudio da posetiocima približi predstave koje imaju vrednost, koje se po svojoj osobenosti, rediteljskom i  glumačkom iskazu i pozorišnoj estetici razlikuju od onoga što zovemo pozorišni klasicizam. Nikako ne treba prećutati činjenicu da su u tom nastojanju uspeli. Bogata pozorišna koloritnost, kao izražajna reljefnost predstava predstavljala je dobar ambijent za istinsko uživanje gledalaca, za uzbudljiv susret publike i nečeg novog.

Predstave koje su igrane na ovom festivalu nisu samo prikazivale teatar u kojem su se prilikom tumačenja ljudskih sudbina preplitali na sceni fantazija i istinitost, stvarno i nestvarno, opšte i posebno već su one govorile jezikom pozorišta kojim se otkrivala istina o čoveku. Taj jezik je zapravo umetnička sposobnost prepoznavanja života. Festival alternativnog teatra, sa predstavama koje su na njemu igrane predstavlja oličenje slobode umetničkog stvaralaštva, slobodu mašte koja prodire u ono što se zove nategnutost života. U prilog iznetog navešću samo neke predstave koje je publika imala priliku da vidi, a koje su tu napetost veoma upečatljivo prikazale, kao što su: „Diabolus ex machina”  u izvođenju  Aualeu teatra iz Temišvara, „Kao Džonatanov Galeb” u izvođenju Dis teatara iz Banja Luke, „Orthopaid rövű“ (Ortopedska revija) u izvođenju Artopedia metanoia iz Segedina, “Vavilon” u izvođenju Slovačkog pozorišta VHV iz Stare Pazove, “Unutrašnja svetlost“ u izvođenju Teatra Patos iz Smedereva, “Dogvil” u izvođenju Mikser house teatra iz Beograda ili “Kamin’é“ u izvođenju pozorišta “Cie Fouxfeuxrieux” iz Šinona. Sve te predstave su po svojoj izražajnosti, po svom scenskom iskazu bile različite, ali su sve govorile o čoveku, njegovom životu i slobodi. Dovoljno dobra tema da se napravi uzbudljivo pozorište.

Tamo gde je organizator stao prošle godine, tamo je ove godine nastavio. Publika će na festivalu imati priliku da vidi predstave koje su urađene po predlošku Alfreda Žarija (“Kralj Ibi”) rodonačelnika evropske avangarde, Danila Ivanoviča Harmsa (“Jelisaveta Bam”) ruskog pisca i poete disidenta, Jelene Paligorić (“Odlazni terminal”) mlade dramske spisateljice smelog iskaza i autorskog dvojca Dušan Kalejski i Predrag Karanjac (“Legenda o čoveku-krompiru”), ali i projekat “Do i Re, telo kao instrument” u kojem se pleše i služi glasom, u kojem je telo ritmički instrument. Sve obećava da ćemo i ove godine imati predstave koje će nastaviti da koračaju dugačkim korakom afirmacije festivala u Sečnju.

R. Zubac