Dve ulice i prazne kuće

0 628

Busenje je najmanje naseljeno selo u Banatu i Vojvodini. Pre poplave imalo 103 stanovnika, a danas samo 51

busenje 2

OVO minijaturno naselje uz rumunsku granicu, u srednjobanatskoj opštini Sečanj, pre deset godina imalo je 103 žitelja, a danas ih je 51 i opravdano nosi naziv najmanjeg sela u Banatu, možda i u Vojvodini!

Stradalo je u poplavama aprila 2005, kada se izlio nabujali Tamiš i potopio Busenje zajedno sa susednim Jašom Tomić. Zahvaljujući solidarnosti šire društvene zajednice i pomoći koja je pristizala sa svih strana, selo je obnovljeno u rekordnom roku. Izgrađene su nove kuće, crkva i dom kulture, prvi vodovod od postojanja naselja… Ali, umesto da to omogući prosperitet, vrati ljude i život, Busenje je posle jedne decenije bukvalno prepolovljeno i, izgleda, osuđeno na odumiranje?!

Vidite ovu veliku, novu zgradu preko puta. Izgrađena je nakon poplave za komšinicu koja se ranije udala u obliženjem selu i otišla. U kući, koja ima dva kupatila, niko nije boravio nijedan dan… Nudi se na prodaju, za 5.000 evra, ali nema zainteresovanih – kazuje Andraš Hecei (71) i nabraja koje su sve novoizgrađene kuće neuseljene u Busenju, pa su se pretvorile u omiljeno stanište divljih golubova.

busenje 3Ovaj čovek čitav život proveo je u Busenju, koje je posle Drugog svetskog rata imalo oko 300 stanovnika i bilo među naprednijim u tadašnjem Jašinskom srezu. Počeo je kao sluga, a danas ima nekoliko kuća i maksimum zemlje, farmu sa 150 krava, zrenjaninskoj mlekari dnevno isporučuje preko 1.000 litara mleka…

Stanovnici su uglavnom mađarske narodnosti, a od dve izbegličke familije, koje su došle devevesetih iz Hrvatske, ostala je ona od Božanića. Postoje dve ulice – glavna i sporedna! Nema kafane, ali ni prodavnice, lekara, apoteke… Po sve se mora u Jašu Tomić, Sečanj, ili 50 km udaljeni Zrenjanin…

Od sedam učenika, šestoro mališana pohađa osnovnu školu u Jaši, a jedno dete je srednjoškolac u Zrenjaninu. Osnovci svakodnevno u školu odlaze i vraćaju se biciklima, a od centra Busenja do Jaše ima tačno tri kilometra. Tako je i leti i zimi, ali svi su dobri đaci i primerni u svakom poledu.

Mada nas je malo, ne mogu reći da u selu vlada totalni pesimizam i nezadovoljstvo. Ponosni smo što se rađaju deca, što imamo svadbe i možemo da organizujemo zabave u Domu kulture – kaže Ana Molnar iz seoskog aktiva žena „Žuta ruža“, čije dve ćerke, medicinske sestre, žive u Jaši, a svakodnevno putuju na posao u zrenjaninsku bolnicu.

Najstariji žitelj Jožef Pravda (75) sa suprugom provodi penzionerske dane u Busenju, uz obavezan rad u bašti. Kaže da je i za vreme poplave 2005. ostao u selu, koje sigurno neće napustiti do kraja života… Najmlađi – Daniel Špaček, tek je napunio godinu dana, ali on će sigurno otići iz Busenja..

busenje 1

VRATILI SE SINOVI

SREĆA da mi je sin ostao u selu, a sada posao nastavljaju i dvojica unuka. Posle završenog fakulteta vratili su se na imanje, mada su kuće podigli u Jaši. Ide nam dobro, mnogo radimo, ali i zaradimo – kaže Andraš Hecei, i uglavnom se druži sa vikendašima koji u ovom panonskom raju gaje pčele ili pecaju na obližnjem kanalu.

POČAST MOLNARU

NAJUČENIJI meštanin je dr Mihajlo Molnar, profesor mašinstva na novosadskom univerzitetu, koji je, nažalost, pre nekoliko godina preminuo. Voleli bi da jedna ulica u Busenju ponese njegovo ime – kaže Geza Boroš, ugledni domaćin i zastupnik Busenja u savetu MZ Jaša Tomić.

Sl. Pašić – Večernje novosti

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana