Farma po danskom receptu

0 765

U tovilištu biće korišćene najsavremenije metode uzgoja
Farma svinja u Sečnju, po kapacitetima jedna od najvećih u Srbiji, opet je na novom početku. Tovilište izgrađeno pre gotovo tri decenije prolazilo je kroz razne etape, doživljavalo uzlete i padove, ali su „blistavi” planovi o velikoj fabrici hrane „kojoj je zbog sirovinskog izobilja baš ovde mesto”, manje više završavali na dobronamernim pokušajima. Ovaj put su se pojavili investitori koji su startovali s visokih pozicija. Krenuli su sa namerom da farmu učine najsavremenijom u ovom delu Evrope.
O najnovijem i značajnom ulaganju u Sečnju ne govori se mnogo. Po središtu ove, za vojvođanske okvire, nerazvijene opštine i preko ograde vidi se da se izvode neki veliki radovi, čuje se da su dovezene neke svinje, ali niko ne sme da im priđe.
– Pojavio novi investitor. Reč je o srpsko-kineskom kapitalu – kaže za „Politiku”, Zoran Ilić direktor i vlasnik firme „Massagrar”, koji prvi put za javnost komentariše „tajanstvene” promene na velikoj farmi. On kaže da se o navodnoj tajnosti priča, jer je reč o posebnim metodama zaštite stočnog fonda zbog sprečavanja eventualnih zaraza. Pravilnik za ulazak posetilaca na farmu podrazumeva visoku biosigurnosnu zaštitu za životinje. Postoje dva prstena zaštite svinja koje su u karantinu i do njih može da dođe samo mali broj ljudi. Pod specijalnom zaštitom je sada 700 krmača i 20 nerasta koji su nedavno stigli iz Danske, a životinje su i tokom transporta bile pod specijalnim tretmanom. Ilić objašnjava da je u posebnim kamionima uvek bio veći pritisak nego napolju, što je sprečavalo da uđu eventualni virusi i bakterije čak i vazduhom.
Na farmu je ustvari dopremljeno leglo svinja, rase landras, jokšir, durok i danska velika bela. Njihov uzgoj nadziraće Danci.
– Suština je da primenjujemo najsavremenije metode koje najbolje znaju Danci jer su prvi u svetu u svinjogojstvu. To se pre svega odnosi na troškove proizvodnje koji su kod njih daleko manji. Kod nas krmača oprasi 15 do 20 prasadi godišnje kod njih 30 do 33. Drugačijim načinom ishrane potrebni prirast se skraćuje za 25 dana. Od prosečnih 14,5 prasadi po leglu preživi 13 onih koji dostignu potrebnih 105 kilograma. Životinje troše tečnu hranu. Sve to doprinosi ekonomičnijoj proizvodnji i vrhunskom mesu koje ima 60 odsto mesnatosti – kazuje Zoran Ilić i objašnjava zašto je optimista na početku velike promene.
Na farmi će se gajiti 1.350 krmača, a odavde će godišnje biti isporučivano 40.000 tovljenika. Farma će da isporučuje i rasplodni materijal i prasiće za dalji tov.
– Verujem u uspeh zato što se oslanjam na najbolje iskustvo i najveće znanje. Za uspeh u svinjogojstvu moramo povezati niz stvari: genetiku, ambijent, hranu i ljudski faktor. Rukovodstvo farme u Sečnju ima potencijal i iskustvo stečeno radom u Danskoj koje će primeniti i podeliti sa zaposlenima. Ne treba objašnjavati šta smo mi nekada značili u svetu u uzgoju svinja. Danas postoje još bolji uslovi jer proizvodimo mnogo stočne hrane i to su naše prednosti. Dakle najvažnije pretpostavke postoje – kaže direktor koja sada vodi proizvodnju na farmi svinja.
Prema njegovim rečima na farmi u Sečnju još traje rekonstrukcija svinjaca koji će detaljno biti obnovljeni, ali gradi se i potpuno nova infrastruktura sa izvorištima vode, bazenima za oseku i potpuno nova tehnologija ishrane svinja koja još nije viđena u ovom delu Evrope.
Đ. Đukić

Galerija slika

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i
Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana