Hladni rat zbog muzejskog blaga

Presuda američkog suda, kojom se hasidskoj grupi Čabad priznaje vlasništvo nad kolekcijom svetih jevrejskih spisa, zaoštrila odnose Vašingtona i Moskve. Rusija prekinula svaku dogovorenu pozajmicu kulturnih eksponata američkim muzejima, zbog straha da bi mogli biti zaplenjeni.
Višedecenijski spor između ruske države i jevrejske grupe Čabad oko prava na posedovanje svetih jevrejskih tekstova, koje su tokom vekova sakupljali uticajni rabini, a koje su sovjetske vlasti 1945. godine konfiskovale, preti da uzdrma svetsku umetničku scenu, prenosi Asošijejted pres.

Naime, Rusija je zaustavila sve dogovorene pozajmice umetničkih predmeta američkim muzejima, uključujući planirane pozajmice eksponata Metropolitan muzeju, kao i muzeju Prirodnih nauka u Hjustonu.

Razlog zaustavljanja dogovorenih pozajmica i zamrzavanje buduće saradnje jeste odluka okružnog suda u SAD iz 2010. godine, kojom je presuđeno da jevrejska grupa polaže pravo na svete tekstove.

Zbog presude, veliki broj muzeja i galerija iz Rusije odbio je da pozajmljuje umetničke eksponate, plašeći se da bi oni mogli biti konfiskovani na osnovu odluke suda.

Muzej Metropolitan, kao i niz drugih velikih muzeja i galerija, razmišlja da uzvrati istom merom – da se uzdrži od saradnje sa ruskim umetničkim institucijama.

Stejt department je podržavao i pomagao kampanju jevrejske grupe Čabad da povrati svete tekstove još od 90-ih godine prošlog veka.

Kolekcija Šnirson
Čabad je hasidski jevrejski pokret koji već dve decenije pokušava da povrati hiljade religijskih knjiga i rukopisa, poznatih kao „Kolekcija Šnirson“.

Kolekcija, koja je sakupljana od 1772. godine i u okviru koje se nalaze suštinska učenja pokreta Čabad, nalazi se u ruskim riznicama.

Sastavljena je iz dva dela. Prvi je „Bibilioteka“ koju su Boljševici zaplenili u Oktobarskoj revoluciji 1917. godine, a drugi „Arhiva“ za koju jevrejski učenjaci tvrde da je dva puta „kradena“. Jednom od strane nacista 1939. godine, a onda konfiskovana od strane Crvene armije 1945. godine i odnesena kao „trofej“ u Moskvu.

Sovjetski sud je, 1991. godine, jevrejskoj grupi dozvolio pravo na preuzimanje svetih spisa, ali je ubrzo nakon pada SSSR-a nova ruska vlast odbacila presudu.

Ruski zvaničnici tvrde da Čabad ne polaže nikakvo pravo na kolekciju i da ceo slučaj treba da se rešava pred ruskim sudovima, pošto se radovi smatraju delom kulturnog nasleđa Rusije.

Kulturni eksponati zaštićeni
Kulturni eksponati pozajmljeni drugim državama, prema američkom Ustavu, zaštićeni su od potraživanja bilo koje vrste, pošto ih zakon tretira kao „nacionalni interes od velikog kulturnog značaja“ – što je slučaj sa velikim izložbama.

Međutim, neki zvaničnici u Moskvi ubeđeni su da je krajnji razlog odluke američkog suda zaplena kulturnog bogatstva Rusije.

„Znamo šta se dešava u takvim slučajevima: državna imovina – avioni, brodovi, slike – biva zaplenjena“, rekao je direktor ruskog muzeja Ermitaž Mihail Borisovič Pjotrovski.

„Posledično, ruska vlada neće izdavati dozvole za izložbe u Americi“, ističe Pjotrovski.

Uprkos tome, advokat Čabada Set Gerber tvrdi da grupa ne planira da zatraži od suda da zapleni rusku kulturnu imovinu.

„Čabad neće tražiti od suda donošenje odluke kojom bi se izvršila zaplena bilo kojeg predmeta od ‘kulturnog značaja’, a koji je zaštićen imunitetom federalnog zakona“, zaključio je Gerber.
RTS