Istorija razvoja poljoprivrednih mašina u Banatu od 1718. do 1918. (20)

369

Biografija velikana iz istorije poljoprivrednih mašina
• Čarls Barel (Charles Burrell): Tetford. Parni lokomobil. Parni pogon.
• Braća Eberhard (Gebrüder Eberhardt): kovač. Kolar. Ulm. Cirih. Plugovi. Divlji vepar.

ČARLS BAREL
Braća Barel, Džozef, Džems i Vilijam su živeli u engleskom gradiću Tetfordu i 1803. godine su počeli manufakturno da proizvode poljoprivredne alatke i različite poljoprivredne mašine. Posle smrti Džozefa Barela, 1831. godine, njegov nećak Čarls je došao na njegovo mesto i ubrzo preuzeo svu odgovornost i teret poslova na sebe, mada je bio mladić od dvadeset godina. Čarls Barel je stvorio preduzeće poznato u svetu pod imenom Čarls Barel i sinovi (Charles Burrell&Sons). Svoj prvi parni lokomobil je Čarls Barel proizveo 1846.godine. Kasnije je on svoje lokomobile usavršio i pokazao svetu njihov rad u Hajd parku, u vreme održavanja velike svetske izložbe u Londonu 1851. godine. Svoje lokomobile je Čarls Barel pravio različitih jačina, od 5, 6, 7, i 8 konjskih snaga i prodavao ih je u proseku za 180 funti. Čarls Barel se 1855. godine susreo sa poznatim inžinjerom Džemsom Bojdelom, koji je 1846. godine patentirao svoj beskonačni točak, pa je prodao Barelu licencu da može da proizvodi i unapredi svoje mašine sa njegovim patentom, što je Barel i uradio.

Kompanija Čarlsa Barela je bila među prvima u svetu, koja je proizvodila vučne poljoprivredne mašine. Zapošljavala je oko 300 ljudi i izvozila svoje proizvode širom sveta. Tokom Prvog svetskog rata, kompanija je proizvodila municiju za potrebe vojske, a 1928. godine je konačno ukinuta. Danas je ime Čarlsa Barela zaboravljeno, ali ono živi na stotinama očuvanih kolekcijskih proizvoda, koji su se pokretali na parni pogon, kao što je to nekada bio i cenjeni, čuveni Rols Rojs.

BRAĆA EBERHARD
Vilhelm, izučeni kovač i njegov brat Albert Eberhard, po struci kolar iz Ulma, su 1854. godine odlučili da se osamostale i da žive lagodno i lepo. San dvojice mladića je bio da prave luksuzne kočije za plemstvo i da se na taj način brzo obogate. Za to im je poslužila stara radionica njihovog oca. Taj mladićki san im se nikada nije ostvario. U radionici svog oca popravljali su seljačka kola i poljoprivredne alate i plugove. Vremenom, posao ih je zainteresovao. Prvi dobar, kvalitetan plug je Vilhelm Eberhard napravio za veleposednika Vilanda u Orlingenu i za njega je na poljoprivrednim izložbama u Ulmu i Langenau dobio svoju prvu nagradu. Vilhelm nije bio zadovoljan ovim plugom i zaključio je da ceo plug mora biti od gvožđa. Na sajmu u Cirihu 1859. godine, gde su bili najbolji proizvođači plugova iz Francuske i Engleske, Vilhelm je opet dobio prvu nagradu i 100. franaka. Kasnije su se medalje i nagrade ređale jedna za drugom.

Put do uspeha braći Eberhard nije bio lak. Tek 1880. godine su kupili zemljište na istoku grada i tamo napravili svoju fabriku plugova. Razvili su proizvodnju i proizvodili više vrsta plugova. Posle smrti Alberta 1886. i Vilhelma 1887. godine, fabriku je preuzeo mladi Albert, Vilhelmov sin. Pod njim se fabrika još više razvila i u prvoj deceniji XX veka je godišnje proizvodila između 13.000 i 30.000 plugova. Svoje proizvode je najviše izvozila na tržište istočne i jugoistočne Evrope. Ime Eberhard sa oznakom divljeg vepra, na plugovima iz Ulma je poznavaocima garantovalo vrhunski kvalitet.

Autor: Sabo Jožef

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Komentari su zatvoreni.

Želite da se reklamirate na našem portalu?
Kontaktirajte nas
close-image