Jesenji radovi u opštini Se?anj

[url=https://www.jasatomic.org/11112008/poljoprivreda_1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/11112008/poljoprivreda_1tn.jpg[/img][/url]
Nebo služi poljoprivredu
List Zrenjanin
Proizvo?a?i su nezadovoljni cenom i kvalitetom kako ?ubriva tako i semena, napominje Borislav Škori?, i isti?e da se od države o?ekuje odgovorniji pristup prole?noj setvi.

[url=https://www.jasatomic.org/11112008/poljoprivreda_2.jpg][img]https://www.jasatomic.org/11112008/poljoprivreda_2tn.jpg[/img][/url]
Jesenji poljoprivredni radovi na podru?ju opštine Se?anj zahvaljuju?i lepom vremenu privode se kraju. Pri svo?enju rezultata može se konstatovati da su prinosi na površinama zahva?enim gradom umanjeni za 10 do 15 odsto. Tako je zabeležen prose?an prinos kukuruza, proizvedenog na 9.176 hektara, od 5,2 tone; drugim re?ima, sa pomenute površine sabrano je oko 45.000 tona zrna. Istovremeno, uz prinos od 2,6 tona, sa 4.359 hektara pokošeno je 11.550 tona suncokreta. Sa njiva u se?anjskoj opštini proizvedeno je i 4.420 tona soje i 23.352 tone še?erne repe, s tim što je za va?enje preostalo još pedesetak hektara “slatkog korena”.
Što se setve ti?e, pšenica je od planiranih 8.464 zasejana na 7.817 hektara, a tako?e se privodi kraju setva ozimog je?ma, predvi?ena na 1.169 hektara. No, kada je o setvenim radovima re?, poljoprivrednici s podru?ja ove opštine imali su dosta primedbi.
– Vremenski uslovi su išli na ruku proizvo?a?ima kao retko kada, i zahvaljuju?i tome 99 odsto setve je obavljeno u optimalnim rokovima, a iznikli usevi su u dobroj kondiciji – kaže Borislav Škori?, rukovodilac Odeljenja za poljoprivredu opštine Se?anj. – Me?utim, ostali uslovi nisu bili naklonjeni poljoprivrednicima: repromaterijal je osetno poskupeo, ali je bio i nekvalitetan, kako seme tako i ?ubrivo. ?ak, zbog lošeg semenskog materijala bilo je preporu?eno da se upotrebi 20 odsto više semena nego što je normalno. S druge strane, jeftinije ?ubrivo bilo je za naše proizvo?a?e uglavnom nedostupno. Zato sada apelujemo na državne organe da s više odgovornosti pristupe organizovanju prole?ne setve. Posebno s aspekta cena repromaterijala, i pomo?i proizvo?a?ima za zasnivanje nove proizvodnje.
S. M.