KRALJEVSKI SRESKI SUD MODOŠ

[url=https://www.jasatomic.org/17112008/modos_1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/17112008/modos_1tn.jpg[/img][/url]
Istorija našeg mesta
(MÓDOSI KIRÁLYI JÁRÁSBIRÓSÁG) – MODOŠ (JAŠA TOMI?) (1851 – 1918), 1854 – 1918
Posle revolucije 1848. godine Austrijska monarhija donosi patent 18. oktobra 1849. godine o formiranju Srpskog Vojvodstva i Tamiškog Banata. Administrativni deo uprave poveren je carskom ministarskom povereniku. Naredne godine, uprava je odvojena od sudstva i tom prilikom je u Temišvaru formiran pokrajinski sud, a u Lugošu, V. Be?kereku, Somboru i Novom Sadu okružni pokrajinski sudovi (u prvom i drugom stepenu), dok je u svakom srezu bio formirani carsko kraljevski sreski sudovi kao prvostepeni sudovi. Politi?ka vlast je bila pot?injena carskom ministarstvu unutrašnjih poslova, a sudstvo carskom ministartvu pravde. Osim toga, u sedištu svakog okruga radili su tzv. carsko kraljevski gradski delegirani sreski sudovi, pošto su gradovi, odvajanjem sudstva od uprave, izgubili pravo su?enja.
Kraljevski sreski sud Modoš po?eo je da radi na osnovu Uredbe o ustrojstvu i podeli sudova u Srpskom vojvodstvu i Tamiškom Banatu, koju je donelo Ministartva pravde 17. avgusta 1851. godine sa opštim i posebnim odredbama u vezi ustrojstva i ure?enja sudova. Uredba je objavljena 6. septembra iste godine a odnosila se na sudstvo u Srpskom Vojvodstvu i Tamiškom Banatu. Tada su osnovani sreski sudovi u V. Be?kereku, Modošu i Turskom Be?eju.
Zakon o ustrojstvu sudova u Austro-Ugarskoj donet je 10. juna 1871. godine, a ?lanom 32 utvr?ena je organizacija i nadležnost sudova. Sudovi su potpuno podržavljeni i po?eli su sa radom 1. januara 1872. godine. Ministarstvo pravde uredbom br. 79. od 2. novembra 1871. godine utvrdilo je površinu modoškog sreza i mesta koja obuhvata Kraljevsko sreski sud sa sedištem u Modošu. Srezu Modošu pripadala su slede?a mesta: Bánlak és Rárosi (Rumunija), Barácháza (Stari Lec), Horváth Bóka (Boka), Szerb Bóka (Boka), Csávos Fodorháza (Rumunija), Csebza, Dinnyás (Rumunija), Dolács (Rumunija), Foény (Rumunija), Gaád (Rumunija), Nagy Gáj (Veliki Gaj), Malleniczfalva (Rumunija), Gyér (Rumunija), Gyülvész (Rumunija), Györguháza (Velika Greda), Hajducsicza (Hajdu?ica), Gréda (Rumunija), O’Lécz, (Stari Lec), Mihajlovics (Rumunija), Lécs és Mála (Rumunija), Megya puszták (Rumunija), Ivánda (Rumunija), Jánosföld es Jánosföldi csarda (Rumunija), Konak (Konak), Káptalanfalva (Busenje), Kriva Bara (Markovi?evo), Keresztúr telepitvény (Ruski Krstur), és Biószeg Prädium (Banatski Sokolac), Zichifalva Morminitua puszta (Plandište), Német Módos Szerb Módos (Jaša Tomi?), Nagy Margita (Margita), Maczedonia (Rumunija), Horvaty Neuzina (Neuzina), Szerb Neuzina (Neuzina), O’Telek (Rumunija), Német Párdany (Me?a), Partos (Parta), Rudna (Rumunija), Sécsan (Se?anj), Sécsanfalva (Dužine), Szent János (Barice), Magyar-Szent-Márton (Rumunija), Szerb-Szent Márton (Rumunija), Czóka (?oka), Tógyér (Rumunija), Tolvadia (Rumunija), Új Pécs és Fodorféle malom puszta (Rumunija), Ãœrményháza (Jermenovci), Szerb Párdány (Me?a), Offszenicza (Rumunija), Stefánföld és Oregy puszta (Rumunija), Surján (Šurjan).
Sud je radio do stvaranja Kraljevine SHS 1. decembra 1918. godine, kada njegovu nadležnost preuzima Sreski sud Modoš.

Istorijski arhiva Zrenjanin