-Intervju sa Darkom Ivkovićem, trenerom RK Radnički –
Darko Ivković je prošle sezone kao trener uspeo da RK Radnički uvede u viši rang takmičenja. Ovaj neumorni sportski radnik od svojih malih nogu je bio opredeljen za rukomet. Tu je došao, tu je ostao. Privatno miran i tih, kao trener na klupi tokom meča temperamentan i prilično bučan. Za Darka Ivkovića, rukomet nije samo sport. Ne, za njega je rukomet više od sporta. Dok razgovarate sa njim o rukometu osetite da iz njega izvire jedna ogromna energija. On o tom sportu govori sa ljubavlju bez interesa. On kada govori o rukometu radi to sa neskrivenim emocijama. Igrači ga poštuju, gledaoci vole. To je valjda zbog toga što su svi oni u Darku prepoznali neporpavljivog rukometnog altruistu. Malo je takvih danas. Dovoljno razloga da Darka Ivkovića odaberete za sagovornika.
Prošle sezone uspeli ste da seniorski tim RK Radnički uvedete u viši rang takmičenja. Sigurno da je ostvareni uspeh veliki i za klub i za mesto. Koliko u tom uspehu vidite ličnu satisfakciju za uloženi trud?
U prošloj takmičarskoj godini ostvaren je planirani rezultat a sam plasman u viši rang je uspeh koji zavređuje pažnju. Lična satisvakcija naravno da postoji ali ovo je uspeh celog kluba kako igrača i stručnog štaba, tako i uprave koja nam je stvorila uslove da se rezultat ostvari
Da li tim koji je ostvario prošlosezonski uspeh ima kvalitet i potencijal koji mu omogućava da vodi ravnopravnu borbu sa ostalim timovima koji vas čekaju u novom rangu takmičenja?
Tim koji je osvojio titulu u prošloj sezoni je oslabljen odlaskom najboljeg strelca Fazekaša ali uz tri pojačanja koja planiramo da dovedemo mislim da posedujemo kvalitet da se ravnopravno nosimo sa ekipama iz ranga u kojem ćemo se takmičiti.
RK Radnički se u najvećoj meri oslanjao na sopstveni igrački kadar. Da li će takva politika kluba biti nastavljena i u narednom periodu?
Mi u klubu posvećujemo ogromnu pažnju radu mlađih kategorija i moj kolega Zubac je veoma posvećen i angažovan na stvaranju budućih asova. Kada govorimo o pojačanjima biće to iskusni igrači koji će popuniti jedinu deficitarnu poziciju u ekipi a to je mesto desnog beka. Na svim ostalim pozicijama smo pokriveni igračima iz naše škole rukometa. Moram da napomenem da u seniorskoj ekipi imamo sedam igrača godiste 96. koji ce u ovoj sezoni dobiti priliku da se dokažu i uz pomoć iskusnijih kolega mislim da će lako izneti teret takmičenja.
Jaša Tomić je mesto koje je u prošlosti veliku pažnju posvećivalo rukometu. Rukomet je u ovom mestu uvek bio na posebnom mestu. Koliko je od tog odnosa mesto-klub ostalo danas?
Rukomet jeste bio na posebnom mestu u Jaša Tomiću ali u ovim godinama i klub deli sudbinu samog mesta. Mišljenja sam da je u ovom momenu i organizaciono i igrački klub ispred okruženja u kom funkcioniše.
Rad sa mlađim kategorijama u RK Radnički je uvek bio kvalitetan. Koliko je danas teško, imajući u vidu kompletnu situaciju, održati jedan takav pozitivan trend?
Veoma negativno na rad u klubu se odražava migracija mladih ljudi prema gradovima samim tim i selekcija igrača je mnogo teža čak šta više i nema je jer u godištima 2001,2002 i 2003 spajamo generacije da bi stvorili ekipu. Sam podatak da je školu prosle godine u svim razredima završilo 197 učenika samo govori koliki problem imamo. S druge strane odlazak već formiranih igrača u druge klubove je problrmatičan, samo u Hercegovini iz Sečnja igra 7 naših momaka ali to je sudbina klubova iz malih sredina. Moram da napomenem i sjanu generaciju momaka 98 god. koja beleži sjajne rezultate ove godine je bila petoplasirana u Vojvodini i tim momcima su nedostajala dva boda da se plasiraju na prvenstvo Srbije. Na kraju kadasve to uzmemo u obzir uspeh ove generacije je ogroman.
Ima jedno pitanje koje se prosto nameće. Vaš otac Milenko Ivković, je ostao upamćen kao čovek koji je ostavio velikog traga ne samo u jašatomićkom rukometu, već i mnogo šire. Koliko Vam to saznanje smeta, ili pak ne smeta u trenerskom pozivu?
Svakako da je rad mog oca velika obaveza za mene ali mi ne predstavlja opterećenje, čak sta više kada sam počinjao da se bavim trenerskim poslom mnoga su mi vrata u svetu rukometa bila otvorena zahvaljujući njemu. Nadam se da ćemo mi u klubu uspeti da ostvarimo deo njegovih ideja što je u uslovima u kojima radimo vrlo teško ali mi nismo ekipa koja lako odustaje.
Poznati ste kao čovek koji je veoma temperamentno reaguje tokom meča? Odakle dolazi ta Vaša temeperamentnost, kada ste u privatnom životu poznati kao mirna osoba?
Možda to tako deluje kada se gleda sa strane ali je to moje ponašanje stavljeno u službu tima i rezultata. Ako sam odgovaran za rezultat, a jesam onda tu odgovornost tražim i od momaka koji nose dres kluba
Pomno pratite dešavanja u srpskom rukometu. Gde se po Vama danas nalazi rukometni sport u Srbiji?
Srpski rukomet je u katastrofalnom stanju pogotovo klupski. Klubovi se gase i nestaju mladi igrači odlaze prerano u inostranstvo jer ovde nemaju uslove za rad .Veliki problem predstavlja što ti mladići vrlo brzo dobijaju državljanstva zemalja u kojima igraju i stiču pravo nastupa za reprezentacije tih zemalja. Reprezentaciju ne bih spominjao jer smatram da nisam stigao do tog nivoa da mogu da komentarišem stvari o kojima nemam dovoljno informacija ali odsustva sa velikih takmičenja seniora su uvek loša stvar. Ako se brzo ne reaguje rukomet će u ovoj zemlji doći na nivo bočanja.
R. Zubac