Meso od antilope – kavijar starog Egipta

Šta se jelo u drevnoj civilizaciji i koje su namirnice sa faraonima odlazile u grob otkriva Svetlana Petaković u jedinstvenom radu na srpskom o trpezi u drevnom Egiptu
Stari Egipćani su vitamine crpli i iz piva. Ipak, pre nego što savremene pivopije kažu da su oduvek znali, a jedna tako uzvišena civilizacija i pokazala da je ovo piće najbolji izvor vitamina Be, treba reći da je egipatsko pivo pre bilo čorba od ječma nego alkoholni napitak.
Priču o pivu sa malim procentom alkohola i brojnim drugim detaljima drevne trpeze u dolini Nila otkriva magistar arheologije Svetlana Petaković u jedinstvenom radu na srpskom jeziku „Svakodnevno i ritualno u ishrani starih Egipćana”.
– Njima ništa nije bilo zabranjeno da jedu iz religioznih razloga, ali su postojale razlike u ishrani različitih slojeva. Siromašni najčešće nisu mogli da priušte nar i vino – otkriva naša sagovornica.
Njen rad se odnosi na period između 27. i 12. veka pre nove ere. Posle tri godine istraživanja, između ostalog i u bibliotekama Britanskog muzeja u Londonu i Egiptološkog instituta u Beču, Svetlana Petaković je otkrila da su Egipćani svakodnevno grickali hleb, žitarice, urme i smokve, začinjavali jela susamom i mirođijom i, oni imućniji, sve zalivali vinom.
– Vino je bilo skupo i uglavnom piće faraona i bogatih slojeva.
Tako je njima bila dostupna govedina, dok je siromašniji sloj birao svinjetinu i ribu. Možda baš zato što je bila hrana siromašnih, svinjetina nikad nije pokojnicama ostavljana u grobove, dok je riba na večni put sa mrtvima kretala samo ponekad. Kako su Egipćani pokojnicima ostavljali hranu u grobovima, danas se o njihovoj ishrani zna i zahvaljujući istraživanjima drevnih grobnica. Hleb, urme i beli luk su se zbog tople i suve klime očuvali i do danas.
Egipćani su i slikali svoju hranu a često su i na posudama ispisivali koja je namirnica unutra.
– Zanimljivo je da u Tutankamonovoj grobnici na posudama pišu pogrešni nazivi hrane, odnosno jela koja su pobrojana nisu i ona koja su stvarno pronađena pored faraona.
Kako to da je sa Tutankamonom otišla pogrešna hrana? Niko ne zna, ali najzanimljivija, mada ne i baš najverovatnija verzija jeste da su Egipćani zbrzali sahranu faraona i u opštoj žurbi promašali sadržaj posudica.
Kavijar tog vremena bili su meso od antilope i nar.
Običan svet jeo je urme i smokve, a hrana koja se tada spremala i koja je i danas zastupljena na tim prostorima su pita-hleb, pasulj i bob. A nešto za desert?
– Stari Egipćani su kao zaslađivač koristili med pa nisu bolovali od karijesa. Problem sa zubima javio se tek kasnije, sa „dolaskom” šećera.
Ideal egipatske civilizacije je, sudeći po prikazima faraona, bilo vitko, visoko i snažno telo. Ako neko na putu kroz Egipat poželi da dođe do staroegipatskog menija a time možda i do faraonske figure, valja da zna da su mnogi arheolozi, uključujući i Svetlanu, kopali po starinama i papirima da bi došli do nekog recepta, ali da zasad nema traga nijednom.

Jelena Stevanović – Politika