Vanzemaljci kao veštačka inteligencija?
Grupa naučnika okupljena oko projekta SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence), koji istražuje vanzemaljske civilizacije, smatra da su veće šanse da detektujemo vanzemaljsku mašinu nego vanzemaljski „biološki“ život, prenosi BBC. Dakle, veća je verovatnoća da stupimo u kontakt s kakvim HAL-om 9000 nego ET-jem.
Naime, istraživači veruju da ukoliko bi vanzemaljci bili sposobni da šalju signale koje će zemaljski radari moći da prepoznaju, to bi značilo da je njihova tehnologija već uveliko uznapredovala i da su kadri da stvore veštacku inteligenciju.
Imajući to u vidu, astronom Set Šostak smatra da bi potragu za vanzemaljskim životom trebalo usmeriti na praćenje njihove veštačke inteligencije.
SETI je do sada pratio radio talase i frekvencije sa planeta sličnih Zemlji. U svom članku objavljenom u časopisu „Acta Astronautica“, Šostak, međutim, ističe da postoje veće šanse da otkrijemo veštačku vanzemaljsku inteligenciju nego „biološki“ oblik života.
Mnogi istraživači u okviru projekta SETI već duže iznose hipotezu da je priroda, možda, rešila problem života na drugim planetama koristeći sasvim drugačije forme i hemijske kombinacije, sugerišući da vanzemaljci ne samo da ne bi izgledali poput nas već čak ne bi ni funkcionisali poput nas na biološkom nivou.
Do sada je, kao polazna tačka u potrazi za životom u kosmosu, mahom vladala pretpostavka da će eventualni ET biti „živ“ u nama poznatom smislu, a to znači da će slediti barem osnovne biohemijske zakone, živeti određeno vreme, razmnožavati se i biti podložan evoluciji.
Dr Šostak tvrdi da u vremenu koje je evoluciji potrebno da razvije bića sposobna da komuniciraju van svoje planete tehnologija će napredovati dovoljno brzo da eliminiše ta ista bića koja su je stvorila.
„Nakon 50 godina praćenja signala, SETI polako postaje jasno da je način na koji se naša tehnologija razvija verovatno dobar pokazatelj toka razvoja drugih civilizacija“, rekao je u izjavi za BBC britanski naučnik Džon Eliot, takođe član SETI.
„Ono za čim tragamo u svemiru sigurno neprestano evoluira“, naglasio je on.
Eliot i Šostak se slažu u oceni da će otkrivanje i dešifrovanje veštačke inteligencije biti daleko teži zadatak od pronalaženja tragova biološkog života.
Znajući, međutim, da takva tehnologija zahteva mnogo materije i energije, vreme potrage bi se moglo znatno skratiti ukoliko bismo se usredsredili na istraživanje mladih zvezda i središta galaksija umesto planeta.
Naime, vanzemaljska veštačka inteligencija će najverovatnije migrirati s jednog na drugo mesto u potrazi za materijom i energijom koje su neophodne mašinama.
„Mislim da bismo mogli da uštedimo barem malo vremena fokusirajući se na prostore koji možda nisu tako atraktivni u biološkom smislu, ali su eventualno nastanjeni pametnim mašinama“.
Izvor: Blic