Ništa se nikad ne zna, dok sveća ne dogori

0 571

zivot,,Šta si se ti zabrljavila pa ne znaš ni sama o čemu ćeš da govoriš i o čemu uopšte govoriš, tačnije, da li ćeš da govoriš ili…?“, pita me.
A ja, ćutim. U sukobu sam sa realnošću.
Šta je u stvari u sukobu sa nama, a da nismo mi sami sa sobom, već sa okolinom?
Objasniću.
,,Posed je najpopularniji i najopasniji vid našeg ropstva ,,stvarima“ i ekonomskim formulama koje, regulišući odnose među njima, diktiraju ih i nama. Ljudi su u tom komercijalnom procesu nužno zlo.“
Naime, malo razmislimo o razmeni dobara ili prisilnom, te bilo kakvom uzimanju, deljenju, davanju, poklanjanju, otimanju, i opet koliko god o svemu razmišljali, eto, možemo samo da se slažemo jedni sa drugima ili ne.
Uvek će se naći neko ko će misliti da svojim stavovima sve ostale vraća na svoje mesto ili kako svojim ,,realnim“ reguliše ostale ,,nerealne“, a na kraju krajeva i sam će ostati rob onoga što ima i nema, onoga što ima ili nema, onog morala, one pravednosti, gluposti ili inteligencije. Puki rob.
Civilizacija posve materijalistička sasula nam je tačno u grlo sav onaj suvi hleb egzistencije i sad se ljuljamo na klackalici onoga što mislimo da jeste i onoga što zaista jeste, ni sami ne znajući šta je istinitije, pa samim tim i lekovitije.
Nije mi trebao ovoliki uvod da bih rekla, koliko sam iznenađena dešavanjima ,,ruka džep“, ,,ruka ruci“ ili nazovite kako želite situaciju koju imamo, a koju ljudi baš tako različito shvataju.
Ne, nemojte me psovati. Ja samo govorim ono što vidim.
A ono što vidim, to je da možemo da se potrudimo, bar ponekad ne samo da bismo proverili ko smo, već da proverimo koliko smo se promenili. Svi zajedno.
Titanski sukob, prijatelji dragi, iz prve ruke vam govorim.
Ne brine mene problem poverenja, niti davanja. ,,Ko daje daće mu se.“
Čim nečega nema, govori se o tome čega nema, poredi se sa onim gde toga ima, poredi se sa još nečim čega nema, a ne vidi se ono čega ima.
Šta ima pitate se?
Pa hajde da razmislimo.
Pre nego zaspite, razmislite dobro. I zahvalite što imate gde da legnete, koga da zagrlite, i čime da se pokrijete.
Ostalo ćemo sami sebi nadomestiti, samo ukoliko pomažemo jedni drugima.
Ja sam priliku dala.
I ostajem pri tome.

Jovana Petrov

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana