Održana radionica za decu „Reč može da zaboli“

0 2.567

U subotu 29.02.2020.godine u okviru Savetovališta za mlade u Sečnju održana je radionica za decu pod nazivom „Reč može da zaboli“. Radionicu su vodili Ana Vlačo defektolog i Jasna Jahura psiholog a sprovedena je sa učenicima VII i VIII razreda OŠ“Ivo Lola Ribar“ iz Sutjeske.
Često se u i van škole dešavaju situacije da deca jedni druge nazivaju pogrdnim imenima, vređajući se međusobno što se neretko završi svađom ili sukobom. Upravo zato cilj ove radionice bio je da se kod dece razvije svest o tome da trebaju biti obazrivi prilikom komunikacije sa drugima i obraćati pažnju na reči koje izgovaraju. Većina dece svoje reči smatra bezazlenim i izgvora ih u šali ne razmišljajući o mogućim posledicama koje te reči mogu ostaviti na osobu ka kojoj su usmerene. Kako bi sve to dočarali i vernije prikazali deci bila su potrebna sledeća sredstva: daska, ekseri, čekić i klešta za vađenje eksera. Zakucali smo eksere u dasku, a zatim smo decu zamolili da eksere izvade iz daske što i nije bilo toliko lako, kao što im se činilo. Zaključak je da je izgled daske promenjen, da daska više nije ista, da se rupe koje su nastale od eksera ne mogu popraviti. Onda je usledila poučna priča koja je i srž same radionice.
“Bio jednom jedan dečak koji je bio veoma loše naravi. NJegov otac mu je dao punu vrećicu eksera i rekao mu da svaki put kada pobesni, izgubi kontrolu nad sobom i povredi na bilo koji način nekoga u svojoj oklini zakuca jedan ekser u ogradu. Prvog dana dečak je zakucao 37 eksera u ogradu. Tokom sledećih nekoliko meseci dečak je postepeno naučio da kontroliše svoj bes i lošu narav i broj ukucanih eksera se smanjivao. Shvatio je da je lakše konrolisati svoju narav neko zakucavati eksere u ogradu. I tako je došao dan kada dečak ni jednom nije pobesneo. Rekao je to svom ocu, a otac mu je rekao da svakog dana kada uspe da iskontroliše svoju narav izvadi po jedan ekser iz ograde. Dani su prolazili, a konačno je došao i dan kada je dečak mogao da kaže svom ocu da je izvadio sve eksere iz ograde. Otac je uzeo sina za ruku odveo ga do ograde i rekao: „Dobro si to uradio sine, ali pogledaj sve te rupe u ogradi, ograda više nikad neće biti ista. Kada u besu kažeš neke stvari one ostavljaju ožiljak na osobi, baš kao i ekseri u ogradi. Možeš čoveka povrediti ili uvrediti i posle toga nije važno koliko puta kažeš da ti je žao, rane ostaju. Rane od reči mogu jednako da bole kao i fizičke rane. Zato dobro pazi i trudi se da kontrolišeš svoj bes, jer upravo je on izvor mnogih nesporazuma, mržnje među ljudima, a na kraju može te koštati prijateljstva.“
Nakon priče usledila je diskusija i na kraju zanimljiva igra gde su deca na papiru crtala ogledalo, koje su im zalepili na leđa, nakon čega je svako dete imalo zadatak da u tom ogledalu svom drugu napiše neku osobinu koju ceni kod njega.
-„Radionica predstavlja jedan oblik odnosno način rada sa decom. Ona podrazumeva aktivno učešće što je deci veoma zanimljivo i sasvim suprotno od svakodnevnog načina izvođenja nastave. Upravo zbog toga ovakav vid rada veoma im je primamljiv, u skladu je sa njihovim potrebama i interesovanjima i zahvaljujući tome daje željene rezultate. Putem radionica mogu se efikasno rešavati različiti vaspitno-obrazovni problemi, poteškoće ili dilema sa kojima se deca susreću tokom svog odrastanja i školovanja. Svaka radionica je vaspitno-obrazovnog karaktera i ima svoj cilj. Cilj ove radionice je bio da deci ukaže na to da je verbalna rana isto toliko bolna kao i telesna, da kroz život treba da se potrudimo da nikome ne pravimo rupe u ogradi, jer se one često ne mogu popraviti.“ izjavila je Ana Vlačo defektolog.

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana