PRIČA O BEDEMARIMA

0 2.483

Dopisnica iz  Varoši

Davno, nekada u ona vremena što bejahu, bila je u našoj Varoši, Vodna uprava, koja se bavila nadgledanjem Tamiša i radovima oko reke.To je bila velika velelepna zgrada, najveća u Banatu u kojoj su radili vodni inženjeri, tehničari i pomoćno osoblje. Imala je divan, uređen park sa vodoskokom u centru, što je u ono vreme, a bogami i kasnije, bila prava atrakcija i krasilo našu Varoš. Pored Tamiša, u cilju što bolje kontrole ove, večito nemirne i plahovite reke, bile su sazidane kuće – čuvarnice, u kojima su živeli čuvari bedema, bedemari sa svojim porodicama. Bila je glavna zgrada za stanovanje, kao i pomoćne prostorije za smeštaj stoke, podrum, arterski bunar, poljski telefon i bašta za potrebe žitelja čuvarnice. Ova je bila tik uz samu granicu. U njoj je živeo jedan blagodatan, vrlo zanimljiv i duhovit čovek sa svojom porodicom, Draga Petrov. U slobodno vreme pevao je u mesnom horu i bio je vodeći glumac, bard našeg pozorišta. Upamćen je po mnogim ulogama, posebno komičnim. Kod njega sam svraćao često i svaki susret je bio prava milina. Dvorište puno ćurki, gusaka, pataka, kokošaka, morki, zečeva, po nasipu – bedemu su pasle krave, a ispod stare topole mirno je pasao vremešni konj, koji mu je služio kao prevozno sredstvo do Varoši. Uvek je bilo puno gostiju, pun kotlić riblje čorbe, pržene ribe i hladnog vina. Često se čuo do Varoši zvuk violine, harmonike ili veselih tamburaša. Na astalu svežih rotkvica, mladog sira i zelenog luka, tek da se nađe. Kultno mesto za odmor i razbibrigu kako ga je domaćin osmislio. Ali ljudski nemar i vreme čine svoje. Čuvarnica je napuštena i devastirana, nemoćna kao starac u postelji, o kojoj kruže još samo priče i plašljive sove. Pre nekoliko dana preselio se u večnost i poslednji bedemar Draga, koga sam ja zvao ujka Vasa po jednoj od njegovih nezaboravnih uloga, koje je tako maestralno odigrao. Verovatno sada tamo negde gore prepričava anđelima svoje dogodovštine i šeretluke. Jedna dobra duša je našla svoj mir. Ono naše, što nekad bejaše …

ČUVARNICA
Senima Drage Petrova, bedemara

Prazna ćuti čuvarnica
Samo huk se čuje sove,
Pamti neka draga lica
Uspomene davne plove.

Pamti priče bedemara
I Tamiške mutne vode,
Kroz vremena ona stara
Prepričane mnoge zgode.

Ciku dece, miris sena,
Sa Tamišom večna borba,
Deverika, smuđ i mrena
U kotliću, riblja čorba.

Za trpezom uvek bilo
Izletnika, prijatelja,
Iz bokala vino pilo
Bilo pesme i veselja.

I rotkvica , mladog sira,
Šaran pečen sred tiganja,
Tamburicu Paja svira
Note plove do svitanja.

Na počinak ode Draga
Dobra duša nek počiva,
U pričama osta traga
Da Tamišom navek pliva.

Nema više bedemara
Tugom vrane zagrajaše,
Čuvarnica ćuti stara
Ono naše, što bejaše.

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana