Rusi lansirali „Sojuz“

Ekskluzivno: Reporter „Novosti“ na kosmodromu Bajkonur, u Kazahstanu, na poletanju „Sojuza“. Prvo putovanje posle gašenja programa „Spejsšatl“. Poletela rusko-američka posada
U ORBITI je poslednje čudo raketno kosmičke tehnike. U kabini dvojica Rusa i Amerikanac. Neponovljivi trenuci i prizori lansiranja. Posada posle susreta sa porodicama: dugo smo čekali ovaj put, vreme je da krenemo.

Adrenalin je bio na gornjoj granici! Zatutnjao je i zaljuljao se u ponedeljak pre podne poligon kosmodroma Bajkonur, u srcu pustinjske, kazahstanske stepe. Odbrojavale su se poslednje sekunde. Onda je, iz svog zemaljskog ležišta brzinom munje, put orbite šibnula moćna mašina. Svemirski brod „Sojuz TMA 22“.

Ovo je prvo lansiranje kosmičke letelice otkako je NASA posle sletanja „Atlantisa“ ugasila program „Spejsšatl“. Američka svemirska agencija tako je postala zavisna od „Sojuza“ i plaćaće Rusima 350 miliona dolara godišnje za prevoz svojih kosmonauta do Međunarodne svemirske stanice.

I na ovom letu našla se tročalana združena rusko-američka posada – Anton Škaplerov (komandir), Anatolij Aleksejevič i, Danijel Burbank. Na Međunarodnu stanicu trebalo bi da pristanu za dva dana. Zameniće ruske kosmonaute koji će 22. novembra krenuti na Zemlju. Novi članovi posade svemirske stanice ostaće na njoj četiri meseca.

GAGARIN
SA kosmodroma u Bajkonuru pre pedeset godina poleteo je Jurij Gagarin i tako postao prvi čovek koji se vinuo u svemirska prostranstva. Bilo je to šest godina nakon što je sagrađen kosmodrom.

Ruski naučnici s pažnjom prate kretanje i putanju svemirskog broda sa trenutno najveće aktivne svemirske stanice u ovom delu sveta. Osim istraživanja Sunčevog sistema, očekuju se precizniji odgovori o kosmičkoj biotehnologiji, geofizici, izdržljivosti čoveka u kosmičkim uslovima, bio-medicini.

Lansiranju u 10.14 – u desetinu sekunde tačno vreme (kazahstansko, pet sati pre srednjoevropskog) – prethodila je duga i zahtevna priprema.

– Trebalo je da „Sojuz“ poleti još u septembru, ali poletanje je odloženo posle eksplozije ruskog bespilotnog transportnog broda „Progres“. Raspao se dok je nosio namirnice na Međunarodnu svemirsku stanicu. Svemirska agencija „Roskosmos“ tada je zabranila sva lansiranja dok se ne utvrde uzroci najvećeg ruskog svemirskog incidenta u poslednjih nekoliko decenija.

U ponedeljak je, uprkos snežnoj oluji, sve proteklo bez problema. Pre zore zasedala je posebna komisija koja je parafirala već planirano lansiranje. Potom su, takođe pre svanuća, iz upravne zgrade Raketno kosmičke korporacije, „Energija“, kosmonauti krenuli put kosmodroma. Na ulazu, zastave obeju država. Rusije i Amerike. Kosmonauti prolaze između kolona ljudi. S jedne strane, prijatelji i rodbina. S druge strane, oficiri ruske vojske, i pripadnici NASA. Prolomio se aplauz.

NAŠI STUDENTI NA UZLETANjU
PRETHODNA dva dana ruski domaćini kosmodroma primili su i najtalentovanije autore – dizajnere, pisce, slikare… studentskih radova na temu „Pola veka Jurija Gagarina“, iz 23 zemlje sveta. Najbolji su nagrađeni – boravkom u ovom zvezdanom gradu i ispraćajem sa „Sojuza TMA“ u orbitu. Srbija je imala najbrojniju darovitu delegaciju: deset radova naših studenata dobilo je sertifikat „Gagarin“ (Nevena Dutina iz Kragujevca, Boban Maksimović iz Niša, Jelena Bajčetić iz Kragujevca, Marija Pavličić i Tamara Jovanović iz Kosovske Mitrovice, Pavle Aranđelović iz Beograda, Jovana Ristović iz Raške I Tatjana Dudaš iz Kule). Ovi mladi ljudi u Bajkonur su doputovali sa glumicom Ivanom Žigon, predsednikom Saveza društava srpsko-ruskog prijateljstva, uz čiju su pomoć i „Novosti“ dobile ekskluzivno pravo da uđu na kosmodrom.

Tu je i sveštenik, Jov.

– Došao sam da im poželim i božju pomoć – kaže sveštenik.

Kratak put od izlaza do ulaza u autobus, prešli su brzo. Potom su usledili rigorozan pregled finalnog oblačenja i provere hermetičnosti skafandera.

U četvrtom satu, pre poletanja, sreli su se s porodicama i s njima proveli 30 minuta.

– Dugo smo čekali na ovaj put, vreme je da krenemo – kazao je komandir Anton Nikolajevič.

Dok kosmonauti idu liftom do kabine broda, general Atkof Oleg Jurijevič, bivši kosmonaut, svoje ushićenje deli sa nama.

– Ovo je poseban trenutak. Svako lansiranje je neponovljivo, ma koliko ličilo na prethodne – priča nam Jurijevič.

– Šta je najteže posadi u danima priprema – pitamo generala.

– Možda navikavanje na belu svetlost. Sve drugo je uobičajeno, bestežinsko stanje i poseban režim ishrane.

Kada je ovaj general osamdesetih godina bio deo posade jednog, ali ne ovako savršenog svemirskog broda, Kazahstan je bio deo velikog Sovjetskog Saveza. Danas je ovo nezavisna država ali kosmodromom upravlja Moskva. Rusija je zakupila nepregledno pustinjsko stepsko prostranstvo (10.400 kilometara kvadratnih), odakle poleću kosmički brodovi. Ovde je Rusija uložila i pamet i ogroman novac, od kojeg koristi ima i kazahstanska država.

Iz nevelikog Bajkonura, gradića gotovo potpuno zatvorenog za spoljni svet, na kosmodrom udaljen četrdesetak kilometara, svakog dana dolazi stotine ovdašnjih porodica koje ovde zarađuju hleb.

Nedaleko od samog mesta, sagrađeni su novi i luksuzni hoteli, za stručnjake koji su potrebni ovako složenom i specifičnom sistemu. Oni uglavnom dolaze iz Rusije. Po potrebi, hoteli su na raspolaganju i gostima, kao i ruskim zvaničnicima.

Do kosmodroma Bajkonur ne može svako. I ne može – tek tako. Više meseci trajale su pripreme i provere da bi se dobila dozvola za privilegovanu kartu do ovog mesta. I ništa se na ovom putu ne prepušta slučaju. Već u prestonici Rusije, na polaznom aerodromu Domodedovo, prema Kazahstanu, proveravaju se podaci za svakog putnika na specijalnom letu za Bajkonur.

Posle više od dva i po sata letenja, čekaju nas nove provere. Iznenađenjima ovde nema mesta. Tako ni snežna oluja u noći pred lansiranje, na temperaturi od minus deset Celzijusa nikoga nije zatekla nespremnog. Sve je u minut bilo isplanirano i u minut je, uspešno, završeno.

Večernje novosti – Milena MARKOVIĆ