Ruski svemirski fijasko u 21. veku

0 468

„U svemiru nikakvog Progressa“, naslov je kojim je ruski list „Komersant“ izvestio o padu ruske svemirske letelice „Progres“ na području Altaja. Potraga za ostacima letelice i dalje traje, a posle serije havarija Rusi gube poverenje u svoje naučnike koji se bave kosmosom.
„Pad ‘Progresa’ novi je simbol regresije nekad prve svemirske sile na svetu, koja tu i tamo izađe u javnost s bajkovitim projektima vezanim za Mesec i Mars, ali sve češće ne uspeva ni da dobaci svoje letelice do orbite“, piše „Komersant“.

Havarije nisu neobične u kosmonautici i bilo ih je i ranije u Rusiji (SSSR-u), ali u poslednjih devet meseci one su učestale. Pre „Progresa“ pala su čak tri satelita: GLONASS-M (veliki Putinov projekt, alternativa američkom GPS-u), nije izdržao ni geodezijski satelit Geo-IK2. Procenjeno je da je minimalna šteta oko 380 miliona evra.

Posle ovih nesreća postavilo se pitanje pouzdanosti nosača raketa Sojuz-U koji se koriste još od ’70-ih godina prošlog veka, a skoriji događaji su pokazali da više i nisu tako preporučljive. Problem je nastao jer nije nađena alternative za letelice koje putuju do Međunarodne svemirske stanice. „Progres M-12M“ bio je bespilotni teretni svemirski brod koji je trebalo da snabdeva američko osoblje u MKS-u hranom i drugim potrepštinama. Njegovo rušenje prvi je pad teretne transportne letelice u istoriji ruske i sovetske kosmonautike.

Sreća u nesreći je da je bespilotna letelica „Progres“, posle neuspešnog uzleta s mitskog kazahstanskog kosmodroma Bajkonur, sa svojih preko sedam tona težine pala u slabo naseljen altajski kraj – 40 do 50 kilometara od najbližeg naselja, pa se ruske vlasti nadaju da nema ljudskih žrtava.

GLONASS-ovi sateliti padali su, pak, u Tihi okean – jednom blizu američke savezne države Havaji. Tada je otpušteno nekoliko šefova u vrhu Roskosmosa.

Ruska nauka je u prošlom veku stekla kultno poštovanje, ali posle raspada Sovjetskog Saveza svetsko tržište je ruskim stručnjacima ponudilo mnogo atraktivnije uslove za rad od zemlje zapale u krizu i tranziciju. Danas u Rusiji opet ima novca, ali mali deo odlazi za ulaganja u nauku.

Zbog toga se „Komersant“ zapitao može li se ruski svemirski program izvući iz ove krize? Odgovor je dao Igor Lisov, stručnjak časopisa Novosti Kosmonautike: „Prvi put posle 15 godina životarenja u raketno-svemirsku branšu je došao novac i zahtev da se radi ozbiljan svemirski program. Dobili smo teško nasljeđe – malo stručnjaka. Sve nade uprte su u mladež koja, bez obzira na sve, dolazi i sprema se da preuzme štafetu od prethodne generacije. No, dokle god ti ljudi budu zarađivali dvaput manje od prodavaca sladoleda na kiosku, nema mnogo nade za uspeh raketno-svemirskog sektora“.

Vesti online

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana