Uvek mi je bilo žao što ne mogu i ne umem da pišem boemski. Onako: ,,Sedim ja u kafani, a dolaze taj i taj, ponude me rakijom i započnemo dubokouman razgovor, razvijemo različite teme i pritom se zarakijamo dobrom domaćom kajsijom. Šta ću, kad ne umem. A i ne zovu me mnogo na domaću rakiju,...
Proteklih par nedelja konstantno me navode na razmišljanje. S osvrtom na zbivanja, ne samo na lokalnom već i na širem nivou, javilo mi se u glavi mnoštvo pitanja. U osnovi sve je to veoma jednostavno i odgovore koliko-toliko znam, međutim… Da li uvek plačemo za onim što je prošlo, zato što smo mislili da je...