TRAGANJE SA SMISLOM

0 342

-Međunarodni festival alternativnog pozorišta „GEST“-

Pre pet godina, entuzijasti okupljeni oko Pozorišnog kluba „Gest“ krenuli su u jedan pohod za koji ni sami nisu znali kako će da se završi. Krenuli su u organizaciju festivala alternativnog pozorišta. To ne bi bilo ništa čudno da sama pozorišna teorija, a i praksa u nas nisu bili na muci kako uopšte tretirati alternativno pozorište. Posle mnogih jezičkih, estetskih, teatarskih i kulturoloških zavrzlama postalo je jasno da alternativno pozorište umetničkim pokretima krči nove puteve scenskog prikaza ne samo u oblasti dramaturgije, već i režije i glume. Tako smo, vremenom, dobili teatar apsurda, teatar gerile, treće pozorište i mnoga druga, koji scenskim prikazom, predstavljaju prelaz iz dramskog u plesno pozorište, predstavljaju prelaz ka koreodrami, ka verbalnom, ka totalnom teatru. Generalno, alternativno pozorište se može smatrati pozorištem postmodernizma. Međutim, ovaj tip pozorišta, uz sve pozitivne elemente, kod nas nije dobilo do kraja status koji mu, imajući u vidu svetska pozorišna dešavanja, objektivno pripada. Baš zbog poslednje iznetog posao kojeg su se pre pet leta latili ljudi iz Pozorišnog kluba „Gest“ oko organizacije festivala alternativnog pozorišta pokazao se težak i neizvestan.

Kako nešto, što je postmoderno, ukolpiti u ambijent koji i dalje, u dobroj meri, obitava u sferi predmodernog? Odgovor na postavljeno pitanje spada u domen hrabrog, ili bolje rečeno ludo hrabrog. Za pet godina upornog istrajavanja u organizaciji festivala alternativnog pozorišta u Sečnju ljudi iz Pozorišnog kluba „Gest“ su nedvosmisleno pokazali da borba sa vetrenjačama, koliko god na momente delovala uzaludna, ipak daje rezultate koje, čak ni oni najstroži protivnici alternativnog pozorišta ne mogu poricati. Za pet godina postojanja Međunarodnog festivala alternativnog pozorišta u Sečnju publika je imala prilku da vidi umentička dostignuća „malih hrabrih grupa“ iz Srbije, Švedske, Rumunije, Italije, Republike Srpske i Mađarske. Neke od tih predstava i dalje stoje u svežem sećanju gledalaca, kao što je npr. DIABOLUS EX MACHINA u izvođenju Aualeu teatra iz Temišvara, koja je izvedena na 1. međunarodnom festivalu 2011. godine. Za pet godina postojanja festivala u Sečnju, pozorišna mapa Srbije nije više ista kao što je bila. Na toj mapi stoji jasno ispisano ime ovog festivala. Za pet godina trajanja festivala sredina, ne mislim samo na mesto Sečanj već na opštinu u celini, je imala priliku da vidi mnogo toga novog u teatru. Nuđeno je novo,a koliko smo toga prihvatili je drugo pitanje.  Danas, mnoge pozorišne trupe koje neguju alterativni pozorišni izraz osećaju potrebu da budu pozvani na ovaj Talijin trg. Ta potreba nije nastala kao izraz populističkih težnji grupe-pojedinca, već kao izraz istinskog kvaliteta kojeg festival u Sečnju nosi. Taj kvalitet nije nastao kao proizvod puke slučajnosti, već temeljnog, smišljenog i koncepcijskog pristupa u odabiru predstava. Da se radi o ozbiljno pozorišnom projektu svedoče i imena ljudi koji su imali čast da festival otvore. Nadam se da nema potrebe obrazlagati pozorišnu veličinu jedne Mire Banjac, ili Voje Brajevića, kao ni književnog teoretičara i kritičara Igora Perišića.

Postoji još jedna dimenzija, sa teatarskog aspekta ne bez značaja, koja ide u prilog ovoj pozorišnoj manifestaciji. Reč je o, za kvalitet pozorišta presudnom elementu koji u klasičnom teatru sve manje biva upražnjavan, razmeni mišljenja, isksutava i dostignuća a sve u cilju traganja za formulom novog pozorišta, pozorišta XXI veka. Zbog toga, i ne samo zbog toga, festival u Sečnju nije samo dragocena informacija za ljubitelje pozorišne umetnosti, već je postao i inspiracija za sve one koji traže mesto u “koordinatnom sistemu pozorišnog novog doba”.

Što se tiče ljudi iz Pozorišnog kluba “Gest” oni hrabro idu dalje. Čine ono što ljudi čine kada se vode ljubavlju. Svih ovih pet godina uporno koračaju stazom gde im vetar bije u grudi. Hodeći tom stazom oni prave i kompromise bez kojih se u našoj sredini ne može. Primaju udarce, ali ih i podnose. Imaju protivnike, ali ono što je mnogo važnije sve više imaju pristalica koji prepoznaju kvalitet onoga što su započeli, što i dalje stvaraju. Jedno je sigurno, sve to što ljudi iz Pozorišnog kluba “Gest” rade oko festivala alternativnog pozorišta, nije uzaludno. To je jedno traganje sa smislom u kojem je bačena rukavica u lice našem “paganskom tradicionalizmu i dubokoj racionalnosti”. Pozorište je svet igre, a čovek je homo ludens.

R. Zubac

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana