TRI FILMA SNIMANA U JAŠI TOMIĆ
– Od Saše Petrovića preko Soje Jovanović do Gorana Paskaljevića –
Bogati kolorit satkan od građevina i ljudi uticao je na to da je Jaša Tomić čak u tri navrata bila veoma interesantna filmadžijama. Neki od filmova koji su jednim delom snimani u ovom mestu su postali kultni. To je nešto što Jašu Tomić kao jedno od mesta u opštini Sečanj i povrh svega čini toliko različitom u odnosu na druga mesta ove opštine. Imalo je ovo mesto u sebi neki čudan sjaj kojem ni najbolji direktori filmske fotografije, kao što je Tomislav Pinter, nisu mogli da odole. Ovo mesto je pružalo sve ono što film kao posebna vrsta umetnosti traži, a to je mogućnost da se prilikom projekcije stvori iluzija realnosti. Upravo zbog toga krenućemo na kratko putovanje u želji da od zaboravao otrgnemo te događaje.
Prvi put kad je u Jašu Tomić došla jedna filmska ekipa je bilo davne 1967. godine. Tada se u ovo mesto sjatila filmska elita predvođenja Aleksandrom Sašom Petrovićem, filmskim rediteljem svetskog glasa. Ovde su snimani kadrovi za, sada već kultni film, „Skupljači perja“. Ugostila je tada Jaša takve glumce kao što su bili Bekim Fehmiju, Olivera Vučo i Velimir Bata Živojinović. Deo Jaše koji je izabran za snimanje određenih scena prostirao se današnjom ulicom Sloga, od krsta pa na dole ka prostoru na kojem je nekada bila smeštena čerga. Ono što je interesantno je to da ne samo što je u Jaši sniman deo ovog filma već se u ovom filmu Jaša Tomić kao mesto i spominje. Oni meštani koji su bili akateri tog, za te prilike nesvakidašnjeg događaja sa setom i velikim osmehom na licu su govorili kako je dugo nakon što je film snimljen a ekipa otišla iz ovog mesta Jašom lebdeo eho pesama „Đelem, đelem“ i „Kerda Mile bari škoda“.
Drugi put kad je u Jašu došla jedna filmska ekipa je bilo 1979. godine. Tada je filmsku ekipu u ovo mesto dovela Soja Jovanović. Nekako od svih mesta ovo mesto je Soji Jovanović najviše odgovaralo da na filmsko platno prenese deo priče o Ćopićevoj Osmoj ofanzivi. Ugostila je tada Jaša mnoge glumce jugoslovenskog glumišta počev od Josipa Pejakovića i Đorđa Pure, do Žarka Radića, Miralema Zupčevića i Adema Čejvana. Kao lokacije za snimanje izabrani su ulica Sloga, i objekat gde je nekada bila smeštena kafana Bela lađa. Taj objekat više ne postoji, srušen je. Još je u sećanju vremešnih meštana da je tada velika kafana u centru mesta tokom celog dana bila pretesna da primi sve goste. Oni koji su našli svoje mesto u njoj uživali su u raznim dosetkama i šalama koje su u pauzi snimanja na krajnje duhovit i zanimljiv način prezentovali Đorđe Pura i Adem Čejvan. Ništa manje nije bilo interesantno videti i čuti kako Soja Jovanović iz rediteljske stolice komanduje tokom snimanja velikom glumačkom ekipom.
Treći put kad je u Jašu Tomić došla jedna filmska ekipa je bilo 2006. godine. Bilo je to odmah nakon katastrofalne poplave koja je zadesila ovo mesto 2005. godine. Reditelj filma Goran Paskaljević, doveo je u ovo mesto ekipu filma „Optimisti“. Meštani su tada imali priliku da na delu vide takve glumačke veličine kao što su Lazar Ristovski, Petar Božović, Dragan Jovanović. Tom prilikom veliki broj meštana je imao priliku da stane pred filmske kamere i da zaigra u ovom filmu. Na svetskoj premijeri ovog filma u Torontu, Džon Dejvis je u biltenu festivala između ostalog napisao – Optimisti su ambiciozan i mračno-komičan film.
Filmovi na koje smo bar na kratko podsetili su otišli u arhivu kinoteke. Međutim, na pokretnim slikama ova tri filma ne samo što su ostali zabeleženi sjajni glumački trenuci velikana našeg glumišta i majstorstvo filmske režije, već je ostala kao trajan zapis zabeležena jedna stara Jaša, koje više nema a koja je podjednako bila naša kao i ova sada.
Redakcija NMR Info