Mnogi su predviđali da će amaterska pozorišta krenuti u lagano i sigurno ODUMIRANJE. S druge strane amateri su se pokazali mnogo žilavijim bićima nego što su neki mislili, pa su tako iz godine u godinu uspevali da nađu način da ipak urade koju predstavu, da okupe ljude koji pozorište vole na jedan čist, nepatvoren način. Tim radom amateri su glasno govorili: Alo ljudi, KOME VERUJETE, nama koji radimo ili onima koji zlurado kukaju nad sudbinom, koji traže izgovore a ne rešenja, koji ne žele da pomognu da se teško stanje, ako ne promeni ono bar malo ublaži, da amaterska pozorišta bar malo dođu do vazduha, da predahnu od stalne i neravnopravne borbe za golu egzistenciju. Ako iko zna kako je u toj borbi, onda su to amateri. Svega i svačega su se dramski amateri u tom preživljavanju morali naslušati. Često su se morali suočavati i sa optimističnom farskom kao U EDENU NA ISTOKU. Sve su to amateri gutali i nosili, treba reći ne bez muke ali su nosili i podnosili. Normalan čovek se pita kako je to moguće? Kako tako nešto živi stvor, pa još čovek može da istrpi. Može, zato što kada jednom u čoveka uđe pozorišna MUŠICA, onda ona čoveku neda mira, neda mu da stane pred preprekom već ga tera da tu prepreku prođe i da nastavi dalje. Nije lako, ali je slatko.
Zato verujte onima koji upriličiše još jedan festival u Jaši Tomiću. Dođite i pokažite da im verujete, pokažite vašim prisustvom da ne date da pozorišni amterizam odumre, vašim dolaskom na predstave pošaljite poruku da amaterizmu ne nudite farsu već istinsku podršku. Korist će biti obostrana jer ćemo svi uživati. Živi i zdravi bili!
NMR Info