– Затворено 59. Стеријино позорје –
У част награђених присутни су имали прилику да виде представу Злочин и казна, Фјодора Михајловича Достојевског у режији Златка Свибена а у извођењу Градског драмског казалишта „Гавела“ из Загреба (Хрватска).
Размишљање по којој постоје две врсте људи „они који имају право“ и „они који су гнусна створења“ провејава из Злочина и казне. Подела на „обичне“ и „необичне“ људе. Обични њуди су они који су намењени репродукцији, умножавању света а необични су они који владају светом којима је све допуштено који су досегли висине и којима је допуштено на том путу униште све и сваког зарад својих циљева. Да ли је Раскољников представник прве или друге групе људи? Одговор на то питање он може добити тек ако сам почини злочин убије криминалну старицу, лихварку. Жеља да себи и другима олакша живот. „За једну смрт сто живота у замену“ каже Раскољников. Све иде по плану сведока нема – сумња пада на другог човека. Али, људска природа га води. Савест почиње да мучи Раскољникова. Постаје раздражљив, сумњичав на ивици нервног слома.
Смрт старице није донела срећу ни њему нити некоме за кога је он мислио да ће донети. Почиње да развија терорију да треба да мрзи све оне које воли. Та теорија га почиње одвајати од људи. Грижа савест постаје тежа од најстроже казне за учињени злочин. Нечовечна идеја полако почиње да убија херојске мисли Раскољникова. Колапс теорије почиње да се
Глумачка екипа је посао на сцени одрадила упечатљиво и веродостојно. Исту је предводио Фрањо Дијак у улози Раскољникова (публика га је на крају наградила правим овацијама). Њему су свесрдно помогли Нела Кочиш као Соња, Дарко Милас као Свидригајлов, Ања Шоваговић Деспот као Катарина Ивановна, Ивона Боланча као сестра Дуња, Озрен Грабарић као Порфириј Петрович, Зоран Гогић као Мермеладов али и остали глумци иначе великог ансамбла ове представе.
После представе Злочин и казна понео сам са собом истинске тренутке позоришног ужитка. Заправо, тај ужитак није само од ове представе већ је он и производ свега онога што сам имао прилике да видим и доживим на 59. Стеријином позорју. Желео бих да тај ужитак у мени што дуже траје. Како би било лепо када би он потрајао до 60. јубиларног Стеријиног позорја.
Р. Зубац