Privredni oporavak Sečnja, jedne od najnerazvijenijih opština u Vojvodini, već je počeo. Stvorena je industrijska zona, grade se fabrike, a Jašinci se nadaju da će se na granici sa Rumunijom otvoriti stalni granični prelaz
Uoči Prvog svetskog rata Jaša Tomić, tada Modoš, bio je sresko mesto kome su gravitirali Srbi s obe strane današnje granice. Mirovnim dogovorima, mesto je 1919. pripalo Rumuniji, ali modoški Srbi za vreme rumunske vladavine odlaze kod najviših predstavnika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, tražeći pripajanje Modoša sa okolinom ovoj državi. Pregovori o utvrđivanju granice između dveju država okončani su 1923. godine, kada je postignut sporazum o zameni mesta Žombolj za Modoš, Pardanj, Veliki Žam i Jam, koji su do tada pripadali Rumuniji. Primopredaja teritorije obavljena je u Modošu 1924. godine. Posle prisajedinjavanja modoški Srbi podnose zahtev za promenu naziva mesta, predlažući ime poznatog publiciste i političara Jaše Tomića, što se i ostvarilo.
Iz popisa stanovništva 1931. godine vidi se da je u mestu živelo 4.134 stanovnika. Između dva rata mesto postaje ekonomski i trgovački centar.
Ali, razvoj događaja posle Drugog svetskog rata ne ide mu naruku. Zbog blokovske podele i stvaranja „gvozdene zavese” između Zapada i Istoka Jaša Tomić postaje slepo crevo. Splašnjava privreda, mnogo stanovnika odlazi.
Devedesetih godina prošlog veka granica konačno postaje „porozna“. Čelnici opštine Sečanj u otvaranju granice vide šansu za razvoj celog ovog kraja. Rumunija je ušla u Evropsku uniju, a to je sada tako blizu, preko plota u komšiluku. Povezivanje dve zemlje i kod Jaše Tomića donelo bi niz prednosti, posebno ako bi ovuda prošla predviđena magistrala između Temišvara i Novog Sada. Malogranični prelaz je otvoren, grade se carinski i policijski objekti, a sa naše strane modernizuje se 30 kilometara puta od granice prema unutrašnjosti naše zemlje.
Međutim, nedavno je sa rumunske strane stigla vest da od najavljenog otvaranja graničnog prelaza nema ništa jer se taj posao ne uklapa u pravila EU. Ipak, ispostavilo se da su Srbija i Rumunija za njega tražile status međunarodnog prelaza, a EU je spremna da mu da status međudržavnog. I to zadovoljava sadašnje potrebe dve zemlje, posebno što one, u tom slučaju, same donose odluku pa problema ne bi smelo da bude.
U međuvremenu granica se uveliko prelazi, i to sedam dana u mesecu. Ta privremena pogodnost, dogovorena između dve države, dozvoljena je meštanima koji žive s obe strane granice i oni je često koriste. Ispostavilo se da mnogo više Rumuna dolazi u Jašu, jer im je ovde hrana jeftinija nego kod kuće. Gordana Janjić, vlasnica marketa kaže da se u dane dolaska Rumuna promet poveća pet, šest puta i da oni mahom kupuju sve prehrambene proizvode i prašak za pranje. Slavko Ergarac, koji se dugo bavi trgovinom i ugostiteljstvom, veli da bi otvaranje stalnog prelaza izmenilo život ne samo u Jaši nego i u celoj opštini Sečanj.
– Mi više ne bismo bili nakraj sveta – kaže on.
Privredni oporavak Sečnja, jedne od najnerazvijenijih opština u Vojvodini, već je počeo. Stvorena je industrijska zona, grade se fabrike, meštani se manje iseljavaju.
Politika: tekst i foto – Đuro Đukić