Kasnim sa svojim tekstom o premijeri predstave ,,Generalna proba samoubistva“, da. Ne zato što mi se kockice nisu složile posle premijere, niti zato što predstava nije ostavila utisak na mene, već iz ličnih razloga.
Naime, ukoliko govorimo o Kovačeviću, na generalnom planu, jasno je koliko je on velik i apsolutno je suvišno osvrtati se na njegov rad. Sam komad ,,Generalna proba samoubistva“ jeste, po meni neka vrsta crnog humora. Možemo ga nazvati fordovskim, jer određeni delovi (prijatelj se složio sa mnom i ovim putem mu se zahvaljujem) u kom se pojavljuju bogalji, odsečenih delova tela ili ribar koji moli da mu se mreže ne unište neodoljivo podseća na Alana Forda i tu ,,stripovsku“ vrstu humora. Ako se osvrnemo na samu premijeru, lično, zamerke nemam. Prvi mi je put da gledam ovaj komad, te ne mogu da poredim, ali smatram da je: režija odlična, glumci vešti, reakcije publike kao i uvek podeljene, ali argumentovane.
Posebno bih želela da pohvalim mladu glumicu Bojanu Aleksić koja je na mene ostavila divan utisak svojom energijom na sceni. Kao i uvek u predstavama vidi se uticaj starijih glumaca na umeće mlađih, jer ukoliko oni ,,povuku“ komad, sve poleti. Možda to jeste činjenica ali mene uvek nanova iznenadi.
Da zaključim, pozorišna predstava koja je mene ostavila u nekoj vrsti lelujanja između stripa i scene. I što je važno navela na razmišljanje, a to i jeste bio cilj. Pohvale celoj ekipi, nastavite tako.
Jovana Petrov