Teorijsko učenje je često nedovoljno zanimljivo i suvoparno. Međutim, ako se ono kombinuje sa praktičnom nastavom odlazak u školu postaje mnogo zanimljiviji. Poljoprivredna škola u Zrenjaninu omogućila je svojim đacima da jednom ili dva puta nedeljno imaju obaveznu praksu na školskoj farmi.
Uz to, učenici znanje mogu da unaprede i u nekoj od veterinarskih stanica sa kojima škola ima potpisane sporazume.
Priča o dualnom obrazovanju je sve aktuelnija. Poljoprivredna škola u Zrenjaninu takav sistem rada, u manjoj ili većoj meri, primenjuje decenijama. Školska farma postoji više od 20 godina. Na njoj su danas zastupljene razne domaće životinje.
„Imamo 5 muznih krava, 2 junice, 40-ak ovaca i 30-ak svinja svih kategorija. Imamo i jednog konja i oko 40-50 različitih vrsta živina. Tu su i dva psa i jedna mačka“, kaže Marija Altin, profesor stočarske grupe predmeta.
NA FARMI SE UČE ANATOMIJA, FIZIOLOGIJA I HIGIJENA DOMAĆIH ŽIVOTINJA
Raznovrsnost životinja omogućava đacima da na farmi rade praktičnu nastavu i da uče o anatomiji, fiziologiji i higijeni domaćih životinja.
„ Na našoj školskoj farmi mogu da nauče o proizvodnji mleka, učestvuju pri porođaju životinja i mehaničkom čišćenju i sanitarnom pranju objekata. Uključeni su i u proizvodnju stočne hrane. Na školskim njivama sadimo hraniva koja koristimo za pravljenje koncentrata. Od veterinarskog instituta uzimamo premikse koji su dodatne komponente“, objašnjava profesorka Altin.
STUČNA PRAKSA SE RADI JEDAN ILI DVA DANA NEDELJNO
Na školskoj farmi sa domaćim životinjama rade veterinarski i poljoprivredni tehničari koji već u četvrtoj godini dobijaju predmet kao što su stočarstvo i anatomija . Na farmi se ujedno i pripremaju za maturski ispit.
„Veterinarski tehničari u prvoj godini imaju anatomiju i fiziologiju domaćih životinja, gde na eksponatima uče organe životinja. Na stočarstvu sa ishranom uče o kabastim i koncentrovanim hranivima. Kada je reč o nezi i higijeni domaćih životinja učenici rade na mehaničkom čišćenju objekata, dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji“, dodaje naša sagovornica.
Profesor stručnih predmeta veterinarske struke Mile Jovanov đake uči i kako da se suprostave napornim parazitima i mikroorganizmima.
„Ovde uče i tome šta prouzrokuje bolesti domaćih životinja, kakva je klinička slika. Učimo ih o nastajanju bolesti i simptomima koji se javljaju kod životinja, kao i o terapiji kojom se određena bolest leči. Objašnjavamo im šta treba da preduzmu kako do bolesti ne bi došlo, kao što su vakcinacija, dezinfekcija“, objašnjava profesor.
POLJOPRIVREDNA ŠKOLA SARAĐUJE SA VETERINARSKIM AMBULANTAMA
Sa stvarnim slučajevima i hiruškim intervencijama đaci se upoznaju i susreću u veterinarskim ambulantama.
„Učenicima je omogućeno da osim na školskoj farmi svoje znanje upotpune i sa znanjem iz veterinarskih ambulanti. U gradu skoro sve veće veterinarske ambulante imaju ugovor sa školom, tako da naša deca od druge do četvrte godine rade praksu kod njih. Veterinar ih obučava kako treba u kojoj situaciji da se ponašaju i šta da preduzimaju. Praktično ih uvode u posao“, kaže profesor Marija Altin.
Često se organizuju i obilasci drugih farmera, a škola ima proizvodnju sa drugim proizvođačima.
„Obilaskom savremenih farmi omogućavamo deci da ustanove koja je proizvodnja bolja. Uvek im dajemo mogućnost da vide i savremenu tehnologiju i zastareli sistem rada kako bi mogli da uporede te dve proizvodnje. U narednom periodu bi trebalo da obiđemo farmu svinja, da idemo na ergelu, na ribnjak u Ečki…”, navodi profesorka Altin.
SKORO 90 POSTO UČENIKA DOLAZI U ŠKOLU SA NEKIM PREDZNANJEM
Roditelji većine učenika Poljoprivredne škole imaju gazdinstva, tako da oni već imaju neka predznanja sa kojim dolaze u školu.
„U odeljenju poljoprivrednih tehničara ima dosta dece čiji roditelji imaju i obrađuju velike površine zemlje. Na veterinarski smer dolaze deca čiji roditelji imaju farme i koji se bave stočarstvom, ali u sklopu stočarstva imaju i njive. Ono često traže odgovore za neka pitanja i situacije koje im se realno događaju na imanjima“, kaže Marija Altin.
Profesor Jovanov ipak ističe da se učenici zanimaju kako da reše pojeidne probleme na svojim gazdinstvima, ali što je najvažnije zanimaju ih praktične veštine.
U PLANU IZGRADNJA LETNJE UČIONICE I OTVARANJE ŠKOLE JAHANJA
Prema rečima profesora, u planu je da se putem subvencija otvori letnja učionica, renovira školska farme iuredi prostor za ukrasne ptice. Osim toga, želje škole su i da svoje posede preuredi kao etno selo.
„Planiramo da imamo i školu jahanja. Imamo kobilu, koju treba da odvedemo u Vršac na profesionalno ujahivanje gde će je obučiti licencirani trener, a ja kao profesor bi trebalo da budem poslata na obuku za trenersko i daljinsko jahanje. Time bi i naši učenici, u sklopu predmeta sportsko konjarstvo koje postoji u školi, mogli i praktično da primene znanje koje su stekli na teoriji”, kaže još profesorka Altin
UČENICI VOLE DA IDU NA FARMU
Da je praksa i te kako važna kažu i učenici ove škole sa kojima smo razgovarali na školskoj farmi. Reč je o đacima treće godine veterinarskog smera.
„Volim životinje od malena. Imam jednog psa i ništa više, ali sam se odlučio da se školujem za veterinarskog tehničara. Praksa nam je veoma važna zato što ovde vidimo kako treba da se ponašamo prema životinji, kako da joj priđemo, kako da je lečimo i uvek naučimo nešto novo. Planiram u budućnosti ili da upišem višu medicinsku ili da nastavim veterinu. Razmisliću još. Poljoprivredna škola je oduvek bila moj izbor i nisam se pokajao što sam je upisao”, kaže Aleksa Marković.
Sa njim se slaže i njegova drugarica iz razreda Višnja Živanović.
“Poljoprivredna škola je bila moje opredeljenje jer mi je oduvek bila želja da budem veterinar. Nemam kod kuće ni jednu životinju sem mačke, koja je kućni ljubimac. Na teoriji učimo teorijski deo, a na praksi tačno vidimo šta se kako radi i kako izgleda. Dosta mi to znači, budući da ja kod kuće nemam životinje. Najviše volim kada dajemo injekcije ili fiksiramo životinje. Onaj deo kada radimo čišćenje i pranje objekata, malo manje volim”, kaže Višnja.
Kombinovanjem teorije i prakse u školi dobijaju se učenici koji znaju kako da se ponašaju u svakoj situaciji u kojoj se nađu. Interakcija između profesora i đaka na času je i te kako bitna. Poljoprivredna škola je jedna od retkih u kojoj i deca i profesori mogu da uče jedni od drugih.
Profesori svojim znanjima pomažu u rešavanju problema koji nastaju kako na školskoj, tako i na privatnim farmama učenika. S druge strane, učenici ih svojim pitanjima podstiču na usavršavanje, a mogu i da ih poduče nečemu o životinjskim vrstama koje se, za sada, ne nalaze na školskoj farmi. Kao što su, na primer, ukrasne ptice.