U februaru 2019. godine osnovana je pjevačka izvorna grupa Ercegovina Sečanj. Poštovanje i negovanje kulture i tradicije hercegovaca je osnovni cilj pevačke grupe. Naziv Ercegovina nije slučajan, tako su izvorno naši stari zvali naš zavičaj, kažu članovi ove grupe.
Pevačka grupa postoji više decenija, ta stara postavka dobila je brojne nagrade i bila izuzetno priznata još u vreme stare Jugoslavije, tada su ti stari članovi pevali u okviru KUD-a „Vlado Tomanović“ koje ima višedecenijsku tradicijju. Zvučna su imena u ovoj postavci i još uvek se rado spominju: Stanko Rogan, Sava Grubačić, Ljubomir i Milan Tomović i mnogi drugi. Neki od njih na žalost nisu sa nama ali su ostavili značajan trag u očuvanju hercegovačke gange.
Grupa je neko vreme pauzirala, ali su se pre tri godine opet okupili i njima se pridružili potomci nekadašnjih velikih gangaša. Nije slučajno da je baš u ovom selu napravljena ova grupa, Sečanj naseljen nakon drugog svetskog rata iz Bileće, Trebinja, Nevesinja, Mostara, Konjica, Gacka i taj narod danas čini više od devedeset procenata lokalnog stanovništva.
Pjevačku izvornu grupu „Ercegovina“ čini dvadesetak članova, gotovo polovina je podmladak što je dokaz da se tradicija prenosi sa kolena na koleno. Zahvaljujući starijim članovima Mirku Vukoju i Janku Bratiću neguje se pravilan način ganganja i od njih se najviše uči.
Darko Šukić je nešto kasnije stigao iz zavičaja pa svojim znanjem upotpunjuje kvalitet grupe, Majo Milošević od ranog detinjstva koristi gusle i odrasta uz hercegovački način pevanja, pa to danas prenosi i na svoju i bratovu decu. S obzirom na to da u ovoj grupi pevaju dve žene koje imaju završenu muzičku školu, teško da se može reći da se govori o amaterima. U pitanju su Danica Mučalov i Ivana Rogan čiji su ćerka i sin takođe u grupi. Veliki je broj ljubitelja hercegovačke kulture i tradicije koji podržavaju rad ove izvorne grupe i pomažu na razne načine. Bora Aleksić je takođe kasnije došla u Sečanj pa i njeno iskustvo i izvorni glas mnogo znače za kvalitet grupe. Mada su jednako značajni i svi drugi članovi, svako na svoj način i svako svojim kvalitetom.Jedan od vodećih glasova Mićo Babić kaže da je najveće zadovoljstvo po izlasku na binu upravo reakcija publike, to je ono što nas dodatno motiviše osim velike ljubavi prema zavičaju.
Ova grupa ne neguje samo narodnu pesmu već i način govora, kroz nastupe i tekstove predstavljaju i stare običaje, često i autentične pošalice. Ono što je nekako izazvalo najveću pažnju jeste program za Badnje veče koji je izveden ispred hrama Svetog Dimitrija u Sečnju gde su na autentičan način prikazani običaji Badnjeg dana i Božića kod hercegovaca.
Gusle, tradicionalni instrument upotpunjuje svaki nastup, a škola guslanja već ima više polaznika. Decu osnovnoškolskog uzrasta uči da barataju ovim instrumentom guslar Majo Milošević.
Izvorna grupa poseduje i dokumentarni film „Hercegovci put Banata“ koji govori o putu i naseljavanju Banata ljudima iz Dinarskih predela.
Ljubav prema zavičaju ogleda se i kroz sport, Rukomentni klub Hercegovina, fudbalski klub Bilećanin, ne daju da se zaboravi poreklo. A svaki od njih iznedrio je velika imena pa i reprezentativce.
Pre tri godine je prvi put održano i HERCEGOVACKO SIJELO koje je okupilo veliki broj raseljenih sečanjaca, goste iz Bileće i mnoge prijatelje.
Svaki put pred sijelo održan je program u domu kulture, prikazani su običaji veridbe, svadbe, ali i drugi događaji na autentičan način.
Članovi grupe obećavaju da će i dalje ostati na istom putu, a da su planovi za budućnost veći od svega do sada urađenog.
Držimo ih za reč, jer je reč kod hercegovaca svetinja!