Pčelama zimi posvetiti punu pažnju
Malo je pčelara u Srbiji koji su izvrcali skromne količine meda, uglavnom su to oni koji su selili pčele na suncokretovu pašu. Kišno proleće, kasni prolećni mraz u aprilu, izmrzavanje rano-cvetajućeg voća, kišni i hladni period u vreme cvetanja bagrema i nestabilno vreme sa ekstremnim temperaturnim oscilacijama, vremenske su karakteristike aktivne pčelarske sezone u 2016. godini. Takvi vremenski uslovi, koji oslikavaju pravu elementarnu nepogodu, doveli su pčelinje zajednice, već sredinom juna i početkom jula, pred sam kolaps. Takvo stanje na pčelinjacima zateklo je mnoge pčelare. Na mnogim pčelinjacima, pčele su ostale bez minimalnih zaliha hrane, što je za posledicu imalo prestanak zaleganja matice, a samim tim i do njihovog znatnog slabljenja. Neki su pribegli spajanju takvih zajednica, ali su zajednice nastavile da slabe, da bi na kraju košnice ostale bez, ili sa vrlo malo pčela. U drastičnim slučajevima došlo je do pojave kanibalizma kod pčela. Bolesti, koje neizostavno prate naglo slabljenje pčelinje zajednice (varoa, nozema, virusi), naplaćuju ili su već naplatile svoj danak. Sve ovo podseća na pretprošlu 2014. godinu, koju smo ocenili kao najtežu godinu u poslednjih sedamdeset godina i kao takvu nezabeleženu u analima srpskog pčelarstva. Nažalost, ova 2016. godina bila je mnogo teža od pomenute 2014. godine. Nadamo se da će 2017.godina na neki način ispuniti očekivanja svih proizvođača meda u Srbiji.
Radovi na pčelinjaku tokom januara
Januar je po pravilu mesec kada je prosečna temperatura najniža u toku godine. Potrošnja hrane je i dalje minimalna, dok ne krene leglo. Razvoj pčelinjeg legla u većem obimu u januaru nije poželjan. Ako se to desi, a kasnije jako zahladni, što je česta pojava u našim krajevima, može doći do njegovog propadanja, što svakako nije dobro. Sve ovo ukazuje na to da pčelama u ovom mesecu moramo posvetiti punu pažnju. U toku januara dešava se da mrtve pčele zatvore leto i time onemogućavaju pravilno provetravanje košnice. Uz veliku pažnju da se ne poremeti mir u košnici, treba očistiti mrtve pčele pomoću specijalne čistilice.
Pčelinjak treba zaštititi od jakih vetrova, ograditi ga i sprečiti pristup domaćim i divljim životinjama. Često zbog potresa košnice, može doći do pada polovine klubeta na podnjaču, pa je ostatak pčela u klubetu ugrožen i može uginuti. To je glavni razlog zbog koga ne sme doći do potresa košnice. U slučaju da ponestane hrane, pčelinja društva treba prihranjivati pogačom od meda i šećera. Te pogače, u SAD-u poznate su kao „Fuller candy“. Receptura je uglavnom poznata: na 1 kg šećera dodati 2 dl vode i 1 ml esencije. Kuvati u šerpi koja je za 50 % veća od zapremine pogača dok ne provri i stvori belu penu koju treba skinuti. Kuvati još 30 minuta na tihoj vatri, uz povremeno mešanje. Nakon toga posudu skloniti sa vatre i staviti je u drugi veći sud sa hladnom vodom, da se pogača ohladi na 40 stepeni. Pogača polako prelazi u belu boju zbog kristalizacije. Sipati u kese od 1-3 kg, a potom poređati po betonu da se ohlade i stegnu.
U zimskim danima treba povremeno pogledati da li pčelinja društva normalno zimuju. Najbolji način je da se jedan kraj plastičnog creva stavi u uvo, a drugi na leto košnice. Na osnovu zvuka koji dolazi iz košnice može se ustanoviti da li pčelinje društvo normalno zimuje. Ako je zujanje duboko, to je znak da nešto nije u redu. Treba odmah proveriti leto i ostale uređaje za ventilaciju
Radovi na pčelinjaku tokom februara
Tokom februara počinje intenzivniji život u košnici. Temperaturne razlike mogu da budu velike, kako između pojedinih dana, tako i između dana i noći. U prirodi još nema paše, a potrošnja meda i polena iz rezerve postaje svakim danom sve veća, jer matica počinje da polaže prosečno po 200 jaja u jačim društvima, a u slabijim po 100-150 jaja dnevno. Svakim danom pojavljuje se veći broj mladih pčela koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko matice i intenzivnije je hrane matičnim mlečom. Veća pojava legla je štetna u ovom periodu za pčelinje društvo. Takvo leglo iziskuje održavanje konstantne temperature od 35 stepeni, što dodatno iznuruje pčele i čini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. Pčelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu uznad legla. Ako je zazimljeno sa manjom mednom kapom pčelinje klube će već u ovom periodu „probiti“ mednu kapu i izbiti na satonoše i stradati ako ne dobije pogaču. Neki pčelari smatraju da pogaču treba dati samo ako su pčele izbile na satonoše, jer je to jedini način da se ono spasi od gladi. Inače se smatra da ako je pčelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20.000 pčela, ne treba ga dirati sve do početka vočne paše.
Tokom februara treba očistiti podnjače košnica. To je mali napor za pčelara, a velika pomoć pčelinjem društvu. Najbolje je podnjače zameniti rezervnim, a sklonjene očistiti i staviti u rezervu. Pomoću podnjače može se oceniti stanje samog pčelinjeg društva. Ako je podnjača čista, to je znak da pčelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Uporedo sa čišćenjem podnjače treba pogledati da li je košnica zaprljana zbog proliva pčela (Nozeme).
Treba izvršiti kontrolu leta, jer se može desiti da mrtve pčele zatvore leto. Ako se u pčelinjem društvu nalazi u februaru stara matica, pčelar tu ne može ništa da učini, ali ponovo treba podsetiti da trogodišnje matice tokom zime stradaju preko 10%, dvogodišnje oko 3%, a jednogodišnje oko 0,2%, da su troškovi zamene stare matice mladom višestruko manji od troškova nastalih gubitkom starih matica i da je znatno veća verovatnoća da će pčelinja društva sa mladom maticom uspešnije prezimiti.
Lepi zimski dan tokom februara, pravi su momenat za dezinfekciju košnice i opreme, da se pripreme skupljači polena, sunčani topionik voska, i da se prelista stručna pčelarska literatura.
Autor: Dipl.ing.polj. Nenad Stefanović
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Leskovac