Pogled iz blizine na boginju vatre

Prva ljudska letelica, nazvana „Zora”, započela je svoje jednogodišnje kruženje oko drugog po veličini asteroida u Sunčevom sistemu – Veste, smeštenog u zagonetnom pojasu između Marsa i Jupitera
Kosmički brod poetičnog imena „Zora” započeo je svoje jednogodišnje obletanje oko drugog po veličini asteroida, nazvanog u slavu rimske boginje vatre i ognjišta Veste.

Otprilike u isto vreme dogodine, zaputiće se ka najvećem, kojeg još nazivaju patuljastom planetom – Cereri, prozvanoj tako u čast rimske boginje zemljoradnje.

Zvaničnici američke Nacionalne vazduhoplovne i svemirske agencije (NASA) obelodanili su da je to prva i najveća ljudska letelica koja će kružiti oko dva nebeska tela u tajanstvenom asteroidnom pojasu, između Marsa i Jupitera, načičkanom obiljem krupnijeg i sitnijeg „kosmičkog kamenja”, zaostalog još iz vremena uobličavanja Sunčeve porodice.

Posle prevaljenih 188 miliona kilometara za, maltene, četiri godine (odaslata je u septembru 2007), „Zora” će, kružeći na visini od 16 hiljada kilometara, celu godinu snimati površinu Veste. Za taj zadatak je, pored ostalih, opremljena s dve naročite naprave – jednom koja beleži (detektuje) gama zrake i neutrone, drugom koja infracrvenom svetlošću snima daleke krajolike. Zašto?

Pradavni ostaci
Zato da bi astronomima koji proučavaju najranije doba nastanka Sunčevog sistema, iz kojeg je preostala ova ogromna „kosmička stena”, priuštila do sada nepoznate podatke.

Imaće, naime, utisak kao da zaviruju u svojevrsnu „vremensku kapsulu” ili, ako vam je bliže, kao da izučavaju arheološke ostatke iz pradavnih kosmičkih vremena.

Odranije je poznato da je nekada Vesta imala gotovo kružni oblik, a da se na južnom polu nalazi ogromno udebljanje, nastalo snažnim sudarom u davnoj prošlosti. Ono što je, svakako, najzanimljivije: maltene pet odsto meteorita pronađenih na Zemlji potiče iz tog udara koji se dogodio na Vesti.

Nije ništa manje važna ni namera predsednika SAD Baraka Obame da do 2025. pošalje prvog astronauta na asteroid.

Vesta je od svog postanka iskusila bezbrojna bombardovanja, sačuvavši ožiljke, koji će, kako se pretpostavlja, astronomima otkriti šta je sve pretrpela do naših dana. Uostalom, letelica i uređaji kojima je snabdevena za sada su u odličnom stanju.

Kada se Sunce uobličilo, pre oko 4,5 milijardi godina, okruživao ga je ogroman prsten gasa i prašine, iz kojeg se, u sledećih nekoliko miliona godina, zgušnjavanjem i stapanjem (akrecija), ispililo osam sadašnjih planeta (i naša Zemlja, svakako). Međutim, iz tog burnog i surovog razdoblja preostalo je previše „kosmičkih krhotina”, pretežno između Marsa i Jupitera, zarobljenih nadvlačenjem ove dve planete.

Volšebno netaknuta
Krupniji otpaci više golicaju naučničku znatiželju, otuda su odlučili da izbliza osmotre Vestu (približno 520 kilometara u prečniku). Zbog čega? Zbog toga što najviše podseća na osam (doskora devet) Sunčevih pratilja. Zamišlja se da je i ona, poput Zemlje, sastavljena od nekoliko slojeva, s jezgrom od nikla i gvožđa, obmotanog stenovitim plaštom.

Na čemu se to zasniva? Na do sada ustanovljenoj gustini ovog nebeskog tela i na temelju stotina komada kamenja koje se sručilo na našu planetu.

Nakon jednogodišnjeg obletanja, letelica „Zora” će ponovo upaliti svoje jonske motore i usmeriti se ka Cereri, gotovo dva puta zdepastijoj (oko 960 kilometara u struku i 6 hiljada puta lakšoj, ili manje mase, od Zemlje), koja je najveća članica asteroidnog pojasa. Tamo će prispeti u februaru 2015. godine. I Cerera je kružnog oblika i, verovatno, skrojena iz nekoliko naslaga, od kojih je najviši sloj vlažniji od Vestinog, što ukazuje na postojanje polova i tanušne atmosfere.

Glavnu začkoljicu, međutim, predstavlja to što je – iz neobjašnjenih razloga – volšebno ostala netaknuta, izbegavši većinu sudara.

I dok čitate ove retke, letelica uveliko šalje nesvakidašnje prizore i nepoznate činjenice iz sveta, do juče nedostupnog. Prvobitni snimci su, prema procenama stručnjaka, prevazišli najsmelija očekivanja.

Poduhvat je međunarodni, jer učestvuju još i Nemačka i Italija.

——————————————————–
Zvezdolika tela
Asteroidi (na grčkom: zvezdoliki) ili planetoidi su mala čvrsta tela u planetarnim sistemima. U poređenju s planetama i patuljastim planetama, manji su i najčešće nepravilnog oblika. Nastali su od ostataka protoplanetarne materije koja se nije pripojila planetama ili kasnije promenom kometa ili nekih drugih tela. Najčešće kruže oko matične zvezde vlastitom putanjom ili kao pratioci većih planeta. Iako se do nedavno mislilo drugačije, otkriveno je da asteroidi mogu imati vlastite satelite.

Većina u Sunčevom sistemu nalazi se u asteroidnom pojasu, između Marsa i Jupitera, i u Kajperovom pojasu. Do sada ih je otkriveno više od 170.000, a preko 11.000 je dobilo vlastita imena, pored kataloškog broja. Procenjuje se da bi ih u Sunčevoj porodici moglo biti nekoliko miliona.

I dalje nema tačnog određenja asteroida, stručnjaci se razilaze u razvrstavanju (prema masi, veličini, sastavu i položaju). Predloženo je da se asteroidima nazivaju tela veća od 50 metara u prečniku, manja od planeta i kamenog ili metalnog sastava. Još manja, koja se popuno raspadnu i izgore pri ulasku u Zemljinu atmosferu, bila bi meteoridi; asteroidima bi se nazivala ona koja mogu dopreti do Zemljine površine.

Osnovne tri grupe su: karbonatni – 75 odsto poznatih, silikatni – 17 i metalni – većina preostalih.

Stanko Stojiljković – Politika