Poplava preti i ove godine

0 516

[b]Nedeljni list “Zrenjanin”[/b]
– Ukoliko Vodoprivredno preduze?e „Srednji Banat“ u Zrenjaninu, kao najve?e od osamnaest organizacija tog tipa u Vojvodini, ne bude u 2006. godini imalo budžet od 290 miliona dinara, redovno održavanje zaštitnih objekata, održavanje sistema za odvodnjavanje i sprovo?enje odvodnjavanja ozbiljno ?e do?i u pitanje. Najava da ?e nam se umesto neophodnih 250 miliona za održavanje sistema obezbediti samo 100 miliona dinara, sveš?e nivo održavanja na samo 40 odsto potrebnih radova,- kaže za naš list direktor VP „Srednji Banat“ Samuel Kolar, i dodaje da su projektovanih 40 miliona za održavanje zaštitnih objekata dovoljni samo za redovne poslove, bez posebnih radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, i samo sprovo?enje odbrane, što se ne može unapred planirati. Zrenjaninsko vodoprivredno preduze?e posluje na bruto površini od 263 hiljade hektara, sa ukupnom kanalskom mrežom za odvodnjavanje od 3000 kilometara, dok se prepumpavanje suvišnih voda izvodi sa više od 30 crpnih stanica pojedina?nog kapaciteta 60 kubnih metara u sekundi.
Dok su se još uvek otklanjale posledice poplava iz aprila 2005. godine, na podru?ju Jaše Tomi?a i Me?e krajem prošle godine, na rumunskoj teritoriji, u slivu Tamiša pale su obilne kiše i izazvale nagli porast vodostaja. Prognoze su bile da bi vodostaj u Tamišu mogao da dostigne nivo za uvo?enje vanredne odbrane ?ime bi pretila opasnost da rumunski nasipi na sveže saniranim mestima popuste i izazovu nove poplave na podru?ju Jaše Tomi?a.
– U takvim uslovima, 30. decembra uve?e dobili smo nalog glavnog rukovodioca odbrane od poplave, da odmah po?nemo sa izgradnjom pograni?nog nasipa kod Jaše Tomi?a, da ovo selo i atar opet ne bi bili ugroženi. Neprekidno smo radili do pojave niskih temperatura i završili 50 odsto planiranih poslova, a to je nasip u ukupnoj dužini od 2,8 kilometara. Ukoliko vremenski uslovi budu odgovaraju?i, kompletan posao bi?e završen za 10-15 radnih dana što bi trebalo da zaštiti Jašu Tomi? od eventualnog nailaska voda iz Rumunije. Naše vodoprivredno preduze?e je u veoma teškoj finansijskoj situaciji zbog nenapla?enih radova u 2005. godini na sprovo?enju odbrane od poplava i održavanju zaštitnih objekata u iznosu od 50 miliona dinara,- kaže Kolar.
Po njegovim re?ima, proseci na rumunskoj strani su dovedeni u prvobitno stanje, što zna?i da je završena kruna (vrh) nasipa, zatravljeni su i ispoštovana je geometrija. Visina bedema zavisi od konfiguracije terena i ima prvenstvenu ulogu da štiti podru?je od vodostaja koji se dogodi jednom u 100 godina. Prošlogodišnji apsolutni maksimum kod Jaše Tomi?a tre?i je u periodu od 30-40 godina, i sa izmerenih 84 santimetra ve?i je za 22 santimetra nego u prodoru vode pre pet godina.
Kako dalje u besparici i monopolisanju vodoprivrednog novca od strane Republike držati pod kontrolom banatske vodotokove: stari Begej, plovni Begej, Tamiš, Brzavu i Neru, reke koje sve izviru u podnožju Karpata? Po re?ima Kolara u toku je stru?na analiza o prošlogodišnjim poplavama koju zajedno rade naši i rumunski stru?njaci i koja ima za cilj da predloži rešenje koje ?e u budu?nosti obezbediti odgovaraju?u zaštitu, ali oglušivanje o molbe, zahteve, pa i pretnje još uvek ima.
– Zbog nedostatka novca, sredinom oktobra prošle godine, naredbom direktora JVP „Vodevojvodine“ prekinuti su redovni radovi na održavanju nasipa,- kaže Kolar, i dodaje: – Na po?etku smo nove godine kada treba da krenemo sa redovnim radovima, a mi nismo dobili ni okvirni program. Mogu se ?uti i informacije da sredstva za zaštitu od poplava za ovu godinu nisu ni planirana a kamoli obezbe?ena, a ako se tome doda podatak da za izvršene radove u 2005. godini vojvo?anska vodoprivredna preduze?a potražuju preko 300 miliona dinara, slika nebrige i odgovornosti je potpuna.

Autor: Slavko Popov

[b]Naš komentar[/b]

Ovo nije prva vest koja se odnosi na poplavu iz 2005. godine i nismo sigurni da li svi nadležni i odgovorni ovakve i sli?ne vesti objavljuju zbog nemaštine i lošeg odnosa Republike prema njima ili što su stvarno zabrinuti. Šta je ustvari nama ?initi, da li smo opet prepušteni na milost i nemilost, da li nešto možemo i smemo sami da uradimo, nemamo odgovore na ta i mnoga sli?na pitanja. Možda treba ponovo upu?ivati apele za pomo? svim ambasadama i predsednicima država kao što smo to radili u vreme poplave 2005. godine?
Zar je stvarno potrebno da za osnovne, elementarne stvari treba moliti sopstvenu državu, ?iji smo gra?ani?
Da sve ne bude ovako CRNO, nego JOŠ CRNJE, prosledi?emo i vama nezvani?ne informacije sa kojima raspolažemo i koje smo dobili od naših prijatelja. Iskreno bi voleli da ove informacije nisu ta?ne i želimo da ih neko demantuje. Naravno da takve demante o?ekujemo od nadležnih i odgovornih organa.
O ?emu se radi???
Rumuni su svoje nasipe obnovili i još ih obezbedili zemljom tako da su sada njihovi nasipi viši za nekih 60 santimetara i to u dužini do jednog kilometra od same granice.
Saznali smo da je visina snega na Karpatima dostigla rekordnu stogodišnji merenu visinu, a svi znamo kada se sneg bude topio sva voda mora da pro?e kroz reku Tamiš, oba Begeja, Brzavu i Neru.
Jesen i zima su skoro identi?ne kao i prošle godine i kada sve to uzmete u obzir ne preostaje Vam drugo nego da razmišljate o najgorem, a to je POPLAVA 2006. godine.
Iskreno bi voleli da smo neobavešteni i spremni smo da se našim posetiocima izvinimo za ovakav vid uznemiravanja i navodnih dezinformacija, ako se dokažu kao takve.

[url=https://www.jasatomic.org/23022006/nivo1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/23022006/nivo1tn.jpg[/img][/url] [url=https://www.jasatomic.org/23022006/nivo2.jpg][img]https://www.jasatomic.org/23022006/nivo2tn.jpg[/img][/url] [url=https://www.jasatomic.org/23022006/nivo3.jpg][img]https://www.jasatomic.org/23022006/nivo3tn.jpg[/img][/url] [url=https://www.jasatomic.org/23022006/nivo4.jpg][img]https://www.jasatomic.org/23022006/nivo4tn.jpg[/img][/url]

Ovo su ju?erašnji snimci gde je nivo reke Tamiš na koti [b]500 cm.[/b]

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i
Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana