NOVI ŽIVOT “VILE STANKOVIĆ”

Spoj tradicionalnog i modernog
Kada putnik namernik pođe iz Novog Sada starim beogradskim putem, na dvadesetom kilometru, doćiće do mesta Čortanovci. U tom mestu, skrajnuto sa glavnog druma nalazi se “Vila Stanković”, objekat koji je dugi niz godina bio prepušten zubu vremena da ga ono troši i uništava. Zahvaljujući zalaganjima pokrajnske Vlade, kojoj objekat zvanično pripada, taj objekat danas doživljava drugu mladost. Renoviran je, dat mu je jedan novi – stari sjaj. Danas je to reprezentativni objekat, rezidencialnog tipa. Danas je to objekat, koji je iz stanja rugla i sramote, prerastao u pravu lepoticu i fruškogorski biser. To je objekat koji svakako budi veliko zadovoljstvo viđenim svakom putniku namerniku prilikom njegove posete.

“Vila Stanković” je izgrađena početkom prošlog veka na obroncima Fruške Gore u ruži vetrova, na mestu koje se poput panonskog “Olimpa” uzdiže iznad Dunava i sa koga se pruža prelep pogled na Dunav, Banat i Bačku. U položaju koji ovaj objekat ima kao da su se stopili u jedno, dobili svoje vizuelno otelovljenje, čuveni stihovi – “Srem, Banat i Bačka, tri srca junačka.” Kada izađete na terasu ovog objekta ono što vidite nemoguće je u potpunosti i do kraja opisati. Čak i najbolji majstori pisane reči teško da bi se usudili da lepotu onog što vide pretoče u pisani trag. U opisivanju viđenog nedostaju pridevi. Sa tog mesta posetilac može da čuje čuruška zvona i bat konja čilaša koji nemirno jure bačkim salašima, može da vidi lepu protinu kći i zrenjaninsku ćupriju koju su prekrili beli ždralovi, može da oseti miris tek pokošenog sena banatske ravnice i tek ubranih dunja kojima jesen miriše, može da oseti ukus dobrog sremskog vina kojeg se nije stideo ni Beli dvor u Beogradu. Jednom rečju, sa tog mesta posetilac može da vidi, čuje i oseti mnogo toga lepog. Dovoljno je da samo oslušne svoju dušu. Samo toliko. Objekat je izgradio kraljev namesnik dr Radenko Stanković. Vila je izgrađena u stilu srpskih srednjevekovnih zamkova, po uzoru na zamkove u Lombardiji sa izrazitim arhitektonskim rešenjima karakterističnim za takve zamkove. Ali to nije sve. Odmah tu dole, ispod vile, nalazi se “Rimski grad” arheološko nalazište koje svakom putniku namerniku pruža veliko zadovoljstvo prilikom njegove posete. Vili Stanković, zahvatima renoviranja i adaptacije, ne samo da je vraćen prvobitni sjaj, već se u velikoj meri njen okoliš takođe spasao od propadanja i parloženja korova. Oko vile se danas nalazi prelep park ukrašen mnoštvom kandelabra i vijugavim stazama za šetnju. Prava oaza. Danas “Vila Stanković” predstavlja objekat u kojem dominira spoj tradicionalnog i modernog. Eksterijer je ostao u tradicionalnom stilu, dok je unutrašnjost urađena u modernom stilu, bez populizma i jeftinih, kičastih enterijerskih rešenja. Putnik namernik stiče utisak, kad sve to vidi, da je sve urađeno po meri. Taman toliko koliko treba. Niti su tradicionalna arhitektonska rešenja narušena modernim enterijerom, niti je moderna unutrašnjost naružila istorijsku dušu ovog objekta. Zašto ne reći da ovaj objekat, u isto vreme, kao da pokazuje da se spoj tradicionalnog i modernog, povrh svega i uprkos svemu, može napraviti pod uslovom da sve to ima smisla. Ovde se taj smisao i te kako vidi i oseća. Zbog toga ne treba ni da čudi što posetilac stekne više nego pozitivan utisak dolaskom ovde.

Putnik namernik boravkom u ovom objektu definitivno oseća nešto što se može okarakterisati kao nepatvorena sreća, nešto što poput očaravajuće muzike pruža tako potreban duševni mir. Putnik se oseća kao da se izmestio, bar za trenutak, u neko drugo vreme u kojem se čovek prepušta svim dražima lepote koja se povrh svega ipak, ne može opisati. Svakako da zasluge za tako nešto pripadaju pokrajnskoj Vladi koja je uspela da u ovom objektu prepozna i da to prepoznato odene, novim od svile satkanim, ruhom. Spašeno je ono što je nekada bilo zaboravljeno, što je bilo skrajnuto, a što je bilo deo našeg naciona. Na taj način “Vila Stanković” je postala i naš savremenik, i naš svedok. Postala je putokaz za ubuduće.

Piše: Radovan Zubac
Slike pruzete sa sajta opštine Inđija