Malo im je banatske zemlje

DPP „Ratar“ je davne 2008. godine u svom rasadniku proizveo i posadio preko 600 sadnica dudova. Ovo je samo jedna u nizu akcija pošumljavanja koje smo svojevremeno objavili. Bilo je to 8. aprila 2008. godine. Tada su zasađeni dudovi pored puta na relaciji Jaša Tomić-Sečanj na parcelama u vlasništvu preduzeća a po rečima Bojana Marinića, tadašnjeg direktora posađeni su u cilju vetrozaštitnog pojasa.

-„ Ušli smo u zanivanje poljozaštitnih pojaseva i zaštitnih šuma još 1998. godine a sve prateći iskustva iz Rusije i Mađarske jer su oni najviše obradili ovu problematiku. Do 2007. godine završili smo potes Preka Bara i Livade gde smo uspešno zasnovali dvadesetak hektara sibirskog bresta, bagrema, bele topole i rašeljke. Već nakon nekoliko godina primećeno je kako zasnovane šumske zasade spontano naseljavaju prirodni predatori poljskih štetočina (jastreb, vetruška, lasica i slično) što nam je i bila namera jer je ovo vrlo važan sekundarni aspekt zasnivanja pomenutih pojaseva. Kako je 2007. godine došlo do razgraničenja društvenog i državnog poljoprivrednog  zemljišta odlučili smo da do konačnih smernica slične aktivnosti izvodimo samo na površinama u vlasništvu PP “Ratar”. Iz tog razloga posadili smo jednoredni pojas dudova kako bi predmetnu površinu zaštitili od zapadnih i severozapadnih olujnih vetrova a sve u smislu zaštite od eolške erozije i zaštite poljoprivrednih kultura od poleganja” izjavio je tada Marinić.

Da nije bilo lako podići ovaj poljozaštitni pojas (česti proletni košavski vetrovi nanosili su herbicide na niske krošnje) svedoče redovni višegodišnji radovi na orezivanju, formiranju i podizanju krošnje da bi na kraju ovaj raskošni drvored postao simbol našeg mesta. Ujedno izbor sortimenta, odnosno duda vratio nas je na početke naših pradedova kada su svi atarski putevi bili obeleženi drvoredima ove kod nas odomaćene vrste.

Inače, opšte je poznato da vetrozaštitni pojasevi spašavaju oranice ali i štite ljude i puteve od vetra i snega.

Danas, posle deset godina svedoci smo seče tih istih dudova koji su sada u vlasništvu kompanije Matijević. Nema ko nije zastao da pita što se seče, mnogi se zgrožavaju, nije im jasan motiv sečenja tako mladih dudova, a čuju se i komentari „malo im je banatske zemlje“, „zar je Matijeviću toliko važno da ih ukloni?“.

Ako je za utehu, ostaju nam ove fotografije iz vremena kada smo bili ponosni na te dudove.

Galerija slika