Opremljenost veleposeda mehanizacijom Kakva je bila opremljenost pojedinih veleposeda u poljoprivrednoj mehanizaciji, šta su imali i proizvodili početkom XX veka, najbolje će pokazati sledeći navedeni primeri. Grof Endre Čekonić je imao posede u nekoliko mesta u Banatu i njegovo imanje je važilo za najuglednije i najorganizovanije. Površina njegovih poseda je iznosila 44.000 kj, od toga...
Reklame u novinama Kraj XIX veka je i vreme formiranja građanskog društva i svako veće mesto u Banatu je imalo svoje nedeljne novine, koje su informisale narod o aktuelnostima i reklamirale različite stvari. Proizvođači poljoprivredne mehanizacije su koristili novinske stupce za reklamiranje svojih proizvoda. Najviše reklama je bilo u novinama koje su izlazile u Žombolju,...
Pobuna pred žetvu Ekonomska kriza širom Evrope je najviše pogodila radničku klasu, koja je sve više izrabljivana i materijalno osiromašena. Duh socijalističke misli se širio brzinom munje i na ovim prostorima. Radnici u fabrikama i poljoprivredni radnici su već 1890. godine počeli organizovano da traže veće nadnice i radno vreme od osam časova. U fabrikama...
Plugovi Rudolfa Saka Na evropskom tržištu, u proizvodnji poljoprivrednih mašina se dogodilo nekoliko bitnih promena. Matijas Hofer, rukovodilac kompanije Klejton-Šatlvort u Beču, se 1869. godine osamostalio i otvorio svoju fabriku Hofer-Šranc (Hofherr&Schrantz). Ova fabrika će vremenom izrasti u značajnog proizvođača poljoprivrednih mašina i postaće veliki konkurent svojoj bivšoj, matičnoj firmi. U proizvodnji plugova je Nemac,...
Albanske sejalice U Banatu, u vršačkim vinogorjima, je sedamdesetih godina XVIII veka primećena nepoznata bolest, filoksera grožđa koja je uništila plantaže, a istovremeno se pojavila crvena čađ na pšenici. Vršački seljaci su te dve pojave povezali i protumačili da su uzroci toga upotreba gvozdenih plugova. Kraće vreme nakon ovih pojava, seljaci su orali drvenim plugovima,...
Zanatstvo Banata Prelazak na kapitalistički način privređivanja je tekao polako u Banatu iako je država sa svojim reformama ka tome težila. Velike poslovne mogućnosti su se otvorile preduzetnicima, trgovcima i zanatlijama, koji su sa svojim samostalnim radnjama bili važan faktor u privredi. Samo je u Temišvaru 1857. godine bilo 1.313 zanatlija, a drugi je bio...
Industrijalizacija i prve fabrike poljoprivrednih mašina u Austrougarskoj i Banatu Posle priključenja Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata Ugarskoj, politička situacija je i dalje nestabilna. Neuključenje Erdelja matičnoj državi i centralističko uređenje zemlje izazvali su burna negodovanja i doveli do raspuštanja parlamenta i županijskih uprava širom zemlje. Zbog toga je na teritoriji Ugarske uvedena policijska vojna...
Poljoprivredne mašine u Mašon Mađarovaru Do velikog preokreta u proizvodnji poljoprivrednih mašina je došlo 1850. godine, kada je na čelo Carsko-kraljevske državne poljoprivredne akademije u Mošon Mađarovaru postavljen Hajnrih Vilhelm fon Pabst, nekadašnji upravnik više škole u Hoenhajmu. Iskoristivši svoje dobre veze u Nemačkoj, on je uspešno započeo eksperimentalnu proizvodnju poljoprivrednih mašina po nemačkoj tehnologiji....
Privredna izložba u Budimpešti (1857) Najveći prodor savremenih mašina na ugarskom tržištu je napravljen 1857. godine, kada je u Budimpešti održana velika privredna izložba. Iz izveštaja najčitanijeg mađarskog ilustrovanog lista, Nedeljnih novina (Vasárnapi újság) najbolje se vidi koliko je bilo veliko interesovanje izlagača iz celog sveta, koji su svoje proizvode ponudili jednoj od najvećih agrarnih...
Prve parne mašine u Ugarskoj i Banatu Utvrđivanje katastra u Srpskom Vojvodstvu Posle završetka revolucije i uspostavljanja austrijske vojne uprave u novoosnovanom Srpskom Vojvodstvu, narod se do kraja 1849. godine polako vratio svojim kućama. Po ustavu nove pokrajine od 4. marta 1849. godine, zajamčena su prava i verske slobode svim stanovnicima novoosnovane krunovine. Unutrašnja organizacija...