Istorija razvoja poljoprivrednih mašina u Banatu od 1718. do 1918. (17)

0 812

Opremljenost veleposeda mehanizacijom
Kakva je bila opremljenost pojedinih veleposeda u poljoprivrednoj mehanizaciji, šta su imali i proizvodili početkom XX veka, najbolje će pokazati sledeći navedeni primeri.
Grof Endre Čekonić je imao posede u nekoliko mesta u Banatu i njegovo imanje je važilo za najuglednije i najorganizovanije. Površina njegovih poseda je iznosila 44.000 kj, od toga 38.902 kj u Banatu. Od celokupne površine 32.486 kj su bile oranice, na kojima su se proizvodile sve vrste poljoprivrednih kultura, a najviše žitarica, kukuruza, šećerne repe, duvana, konoplje i drugo. Na 5.000 kj je proizvodio kulture koje su se koristile za ishranu stoke i ergele.
Prosečni prinosi na imanju su 1910. godine bili: pšenice 10 metričkih centi, ječma 11,91 mc, zobi 11,53 mc, duvana 6 mc, konoplje 4,6 mc, i drugih poljoprivrednih kultura. Od mehanizacije, na imanju su bile dve garniture Faulerovog parnog pluga sa dva lokomobila i jedan parni plug sa jednim lokomobilom. Pored toga, Čekonić je imao 20 parnih lokomobila i vršalica snage 8-9 KS i 22 žetelice. Za obradu zemlje je koristio i zapregu i imao je 319 bivola. U njegovoj ergeli je bilo 672 konja, polukrvnih engleskih i nonijusa.
Centar Čekonićevog imanja je bio Žombolj, gde je grof među prvima u državi uveo struju krajem XIX veka i lokalnu privrednu železničku traku, dugu 60 km. Imao je električnu centralu, mlin na električni pogon, tri parna mlina i jedan mlin na motorni pogon. Za održavanje poljoprivredne mehanizacije je imao veliku mašinsku i kovačku radionicu. Čekonićevo gazdinstvo je bilo za uzor, što dokazuju pregršti medalja i diploma osvojenih na raznim sajmovima i izložbama širom Austrougarske.
Grof Jene Karačonji iz Banloka je imao posed od 17.000 kj. Zimsko oranje je radio sa svojim parnim plugom Fauler, sa dva lokomobila.
Grof Feliks Harnonkort iz Ečke je imao u svom posedu 21.634 kj zemlje. Duboko oranje je na njegovom imanju radilo uslužno, Parno plužno udruženje iz Zrenjanina.
Princeza od San Marka, Mileva Nako iz Komluša je imala posed od 12.000 kj. Oranje se na njenim njivama vršilo pomoću dve garniture parnog pluga tipa Fauler. Imanje joj je bilo poznato po proizvodnji voća.
Grof Šandor Nako iz Velikog Sent Mikloša je na svom posedu od 8.000 kj zemlje, koristio garnituru Faulerovog parnog pluga. Bio je poznati proizvođač mleka i imao je oko 2.000 krava muzara.
Baron Ferenc Gerlici iz Deske je gazdovao na posedu od 8.500 kj zemlje. Na njegovim njivama je orano sa Faulerovim parnim plugom, sa dve mašine. Gerlici je bio poznat po stočarstvu i konjarstvu.
Braća Karolj i Artur Lederer iz Čoke, su u svom posedu imali gazdinstvo od 9.500 kj i 2.000 kj zemlje su držali u zakup. Njihovo gazdinstvo je bilo jedno od najpoznatijih u Banatu i mnogim veleposednicima su služili za primer, po vođenju i raznovrsnosti proizvodnje. Duboko oranje je rađeno sa Faulerovim parnim plugom sa dva lokomobila. Pored toga, imali su osam parnih vršalica od 10 ks i 30 žetelica vezačica. Proizvodili su na 600 kj šećernu repu, na 200 kj crni luk, na 300 kj grožđe, na 100 kj lan, na 100 kj sirak, na 100 kj lubenice, na 30 kj krastavce i na 15 kj paradajz. Na ostalim površinama su proizvodili žitarice i kukuruz. Stočarstvom se nisu bavili, ali su posedovali ergelu radnih konja murana i belgijanaca koje su koristili za rad na imanju. Ledereri su imali svoju električnu centralu, četiri fabrike alkohola, hladnjaču, podrum za vino, tri parne pumpe za odvodnjavanje, 3.500 kj ritske zemlje i oko 16 km industrijskog koloseka.
Baron Erne Danijel iz Velikog Gaja je imao posed od 5.100 kj. Koristio je dve garniture Faulerovog parnog pluga sa dva lokomobila. Na svom imanju je svake godine sejao 50% površine žitaricama, a na drugoj polovini je proizvodio povrće, kukuruz i duvan.
Baron Ivan Bajić iz Bočara je svoje imanje od 4.517 kj obrađivao Faulerovim parnim plugom sa dva lokomobila, koje je izdavao u zakup. Bio je poznat po uzgajanju engleskih punokrvnih i polukrvnih konja.
Laslo Danijel iz Konaka je imao posed od 2.758 kj. Orao je sa parnim plugom Kemna sa dva lokomobila. Poznat je bio po stadu podolskih goveda od 1.000 komada.
Dr Laslo Đerćanfi je imao veleposed u Đeru (danas Rumunija), površine 3.500 kj. U ovom mestu su veleposednici imali udruženje za izdavanje parnog pluga, kojim su orali svoje njive. Posed dr Đerćanfija je bio poznat po ukrštanju biljaka, stvaranju novih sorti i po proizvodnji semena.
Baron Bela, Talijan iz Novog Kneževca, imao je uzorno gazdinstvo veličine 2.100 kj, koje je bilo poznato u zemlji i inostranstvu. Zemlju je pripremao sa parnim plugom svoga rođaka Ivana Bajića. Među prvima je u Banatu imao zalivni sistem na svojim njivama i stanicu za selekciju kukuruza. Ubrajao se u najveće proizvođače mladica voća i ukrasnog drveća. Površina njegovog rasadnika, zvana po ženi ”Marijina voćna plantaža“, prostirala se na 70 kj. Na svom imanju je imao industrijski kolosek i kanale za odvodnjavanje i navodnjavanje njiva.
Jene Ronaji iz Malog Sombora je imao imanje od 1.786 kj. Duboko oranje je rađeno sa samohodnim, parnim plugom Mek Laren.
Iz par pobrojanih primera se vidi da su najveći veleposednici u Torontalskoj županiji u prvoj deceniji XX veka primenjivali najmodernije poljoprivredne mašine svetskih proizvođača u svojoj proizvodnji.
Do početka Prvog svetskog rata, u skoro svakom banatskom selu je bilo po nekoliko parnih vršalica koje su držali preduzimljivi Jevreji, bravari i mašinisti, koji su uslužno vršili žito. Njima su pomagale ”uslužne družine“, koje su po dogovoru sa vlasnicima njiva vršili žita i naplaćivali svoj rad, najčešće u naturi. Po statistici iz 1915. godine, na teritoriji Ugarske je bilo 18.892 parne, 1.459 motornih i 33.936 vršalica sa dolapom. Od ukupnih zasejanih površina žitarica, 72,4% je ovršeno sa parnim vršalicama, 13,2% sa motornim i samo 3,6% sa vršalicama koje su pokretali konji.
Izbijanjem Prvog svetskog rata, 1914. godine, uvedeno je ratno privređivanje na teritoriji Banata. Muškarci stariji od 17 godina su mobilisani, a teške poljoprivredne poslove su obavljali starci, žene i deca. Na ratište jedino nisu odvedeni vlasnici vršalica i mašinisti, bez kojih se ne bi mogla obaviti vršidba. Bila je velika potražnja za hranom i poljoprivrednim proizvodima, jer je vojska svu proizvedenu hranu uzimala za svoje potrebe. Veliki ratni izdaci su teško uzdrmali privredu i poljoprivredu u Austrougarskoj, koja nije mogla da snosi teret ratovanja. Nastala je nekontrolisana inflacija i nagli porast cena, što je dovelo do osiromašenja stanovništva. Veliki ratni gubici su prouzrokovali desetkovanje stočnog fonda, a konja posebno. U Zrenjaninu je 1918. godine osnovana „Torontalska industrija poljoprivrednih strojeva i livnica gvožđa”. Osnivači su bili: Geza Gros, Ede Đarfaš i Aleksandar Grinvald. Ova fabrika poljoprivrednih mašina je bila poslednja, osnovana u Banatu u tadašnjoj državi. U najvećem plamenu rata, 21. novembra 1916. godine, umro je car Franc Jozef I. Sa njim je ubrzo umrlo Austrougarsko carstvo i čitava jedna epoha. Posle završetka Prvog svetskog rata 1918. godine, teritorija Banata je podeljena između Kraljevine Rumunije, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Republike Mađarske.
Banatska beskrajna, nepregledna ravnica, sa svojim povijenim žitima na vetru, vekovima je poznata širom sveta po svojoj odličnoj pšenici. Njeni vredni stanovnici su se neprekidno borili sa neukrotivim rekama, otimali od njih zemlju za sebe, pobeđivali ih i obrađivali tešku banatsku crnicu sa uspehom. Na svojim putovanjima, prolazeći kroz Banat krajem XIX veka, engleski geograf i istraživač Panton je rekao: ”Banat nije samo žitnica Ugarske, Banat je žitnica Austrougarskog carstva. Vi možete putovati do delte Nila i nigde nećete naići na tako Bogom danu, privilegovanu, plodnu zemlju.“ Banat je takav i danas.

Autor: Sabo Jožef

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana