Zanatstvo Banata
Prelazak na kapitalistički način privređivanja je tekao polako u Banatu iako je država sa svojim reformama ka tome težila. Velike poslovne mogućnosti su se otvorile preduzetnicima, trgovcima i zanatlijama, koji su sa svojim samostalnim radnjama bili važan faktor u privredi. Samo je u Temišvaru 1857. godine bilo 1.313 zanatlija, a drugi je bio Vršac sa 1.173 zanatlije. Od banatskih srezova, najveću ekspanziju je imao Veliki Sent Mikloš, gde se svaki trideset peti stanovnik bavio zanatstvom i bilo je 2.255 zanatlija. U Banatu je bilo 9.217 zanatlija raznih profila. Najviše zanatlija je bilo u službi poljoprivrede i oni su mnogo doprinosili napretku Banata.
Prinos pšenice 1,41 t/ha
Zahvaljujući velikoj potražnji žitarica u periodu od 1850. do 1860. godine na teritoriji Bačke i Banata, od sveukupne obradive površine je 65% bilo uzorano i zasejano, a drugo su bili pašnjaci i livade. U Srpskom Vojvodstvu i Tamiškom Banatu je 1858. godine bilo zasejano 291.291 hektara pšenice, ili 20,70% površine, sa prosečnim prinosom od 1,41 t/ha. Na drugom mestu je bio kukuruz sa 309.106 hektara, ili 21,90% površine sa prosečnim prinosom od 1,28 t/ha. Na trećem mestu je bila zob sa 280.034 hektara, ili 19,90% zasejane površine sa prosečnim prinosom od 1,80 t/ha.
Ukinuta Srpska Vojvodina
Krajem pedesetih godina XIX veka, vladavina Habzburgovaca sa ministrom Bahom preživljava veliku političku i ekonomsku krizu. Politički događaji u Evropi nisu išli u korist poljuljanom ugledu vladara, Franca Jozefa I. Nerešeni problemi sa Francuskom i njenim saveznikom, Pijemontsko-sardinijskim kraljevstvom, doveli su do rata. Osim što je Austrija izgubila rat i posle poraza kod Solferina 24. juna 1859. godine ostala bez Lombardije, vladarska kuća je morala da učini i ustupke Ugarskoj. Nezadovoljstvo Mađara je još od Revolucije 1848. godine bilo veliko i car je mađarsko pitanje morao da reši političkim putem ustupcima, a jedan od tih je bio ukidanje Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata. Banat je pripojen Ugarskoj, ukazom od 27. decembra 1860. godine i banatske županije su ponovo vraćene Ugarskoj kruni nakon objavljivanja „Februarskog patenta”, 26. februara 1861. godine.
Svetska izložba privrede u Parizu
Pored turbulentnih političkih događaja, u domaćoj javnosti je veliki publicitet dobila i Svetska izložba privrede u Parizu 1860. godine. Mnogi imućni ljudi iz Banata su se našli u Parizu, centru evropske aristokratije.
Od privrednika, sajam je posetio Ištvan Vidač, koga su najviše interesovala nova svetska dostignuća u agromehanizaciji. Njemu je ovo bila izuzetno dobra prilika da proceni i da uporedi gde se trenutno nalazi domaća proizvodnja, u odnosu na inostranu. On je redovno slao izveštaje o svojim zapažanjima najčitanijim novinama toga doba – Nedeljnim novinama. U svom izveštaju iz Bordoa, gde su isprobavane nove mašine, Vidač piše da je od poljoprivrednih oruđa za rad najviše izloženo plugova, čak 109 vrsta, koji se od proizvođača do proizvođača razlikuju. Zanimljiva je njegova primedba da je vrlo malo plugova sa dobro pogođenom ručicom, izuzev engleskih. Malo je bilo izloženo plugova sa kolečkom i Vidačevo objašnjenje je da su izloženi plugovi konstruisani i namenjeni brdskim i planinskim zemljištima. Od tri vrste pluga sa kolečkom najviše mu se dopao jedan specijalni plug-obrtač sa jedinstvenom konstrukcijom. U konkurenciji sejalica, najveći uspeh su postigle engleske firme Garet, Horzbi, Smit, čiji su proizvodi razgrabljeni na sajmu. Bio je veliki izbor kosačica i na probnom takmičenju je najbolja bila mala američka firma Valtera Vuda.
Autor: Sabo Jožef